Draga moja,
Izvini što ti više nisam zanimljiva, mada sam i dalje ona ista koja sam i bila.
Izvini što i dalje očekujem da naše prijateljstvo postoji i traje. Izvini što imam malo drugačiji raspored i nekoga o kome brinem, a ipak te se setim i pozovem, za razliku od tebe. Izvini što ja i dalje čekam da se javis i dođeš, a znam da nećeš… jer mi mame više nismo zanimljive.
Izvini što si mi trebala i u trudnoći i onih prvih dana kada sam bila sama sa bebom i čekala da me pozoveš i pitaš kako sam.
Izvini što ne znam šta ti se dešava u životu i što sam zapamtila samo onog poslednjeg momka kojeg si imala pre moje trudnoće… nakon toga više ništa nisi delila sa mnom.
Izvini što moja priča o letovanju nije toliko zanimljiva kao tvoja. Što mi više izlasci nisu u prvom planu i što mi je moj muž sada jedina ljubav.
Oprosti mi što sam rodila dete i time doprinela da naše prijateljstvo tu stane. Zaista mi to nije bila namera. Mislila sam da nas samo nešto ružno može razdvojiti.
Ako možeš, oprosti mi i dođi na jednu podužu kafu. Dođi, pa ako ti neće smetati to sto će nas moje dete nekoliko puta prekinuti, ja ću ti ipak do kraja ispričati koliko mi nedostaješ.
Ako se usudiš da mi oprostiš, saznaćeš da me zanima sve iz tvog života i da su pelene, kašice i ostale bebeće teme poslednje o čemu želim da razgovaramo.
Dođi da se zajedno prisetimo prošlih dana, da se smejemo, tešimo, plačemo… da se zagrlimo i ponovo budemo tu jedna za drugu. Naravno, ako možeš da pronađeš vremena i uklopiš me negde između frajera, izlazaka i druženja sa “onima” iz drugog sveta, sveta bez dece.
Ako misliš da će sve biti isto kad i ti rodiš dete, varaš se … Ostaće zauvek ova rupa između nas. Prostor u kojem ni ti ni ja ne znamo baš ništa o životu ove druge.
Zato, ako možeš, oprsti mi i dođi na tu kafu… Obradovaću se, a i obradovaće ti se i moje dete.
Nedostaješ ovoj kevi!
Tvoja, verujem još uvek, drugarica ♥️
