Leni Visbal je polednji put videla supruga Džoela pre 13 godina. Čak i tada kaže da je bilo kao da “gleda stranca”. Ali Visbal ne može da mu pobegne. “U limbu sam, ne mogu da se pokrenem. Svaki put je tu podsetnik da sam pravno vezana za njega”.
Filipini su jedina zemlja na svetu, osim Vatikana, gde je razvod nelegalan.
Visbal, 52, se vratila devojačkom prezimenu, ali u svim zvaničnim dokumentima ima muževljevo. On ne učestvuje u podizanju njihovog sina i ne pruža im nikakvu finansijsu podršku, ali na papiru ima jednako starateljstvo. Visbalovu proganja misao da će ako umre njena penzija otići njemu, a on će takođe moći da nasledi i malo imanje pored mora, gde ona planira da se povuče posle penzije.
“Dođe mi da počupam kosu”, kaže Vibal.
Poziv da se dozvoli razvod na Filipinima daje ljudima poput Visbalove neku nadu. Na osnovu nacrta zakona koji je Predstavnički dom usvojio 19. marta, širok spektar razloga, uključujući nepomirljive razlike, napuštanje, neveru i zlostavljanje, može pravno da se iskoristi za razvod braka.
Nacrt sada mora da prođe Senat koji nastavlja zasedanje 15. maja, a potom i da ga predsednik potpiše. Ali lider konzervativne većine u Senatu Vinsente Soto III protivi se razvodu i mogao bi da odloži sednicu o ovom zakonu.
Mera je redak predlog zakona oko kojeg su se složili vladajuća većina i popozicija. Nedavno istraživanje pokazalo je da 53% Filipinaca podržava legalizaciju razvoda.
Oko 80 posto Filipinaca su katolici i prethodni pokušaji da se ozakoni razvod su propali zbog velikog uticaja crkve.
“Naporno je debatovati sa crkvom sve vreme”, rekla je zamenica predsedavajučeg Predstavničkog doma Pija Kajetano, katolkinja koja podržava nacrt zakona. “Mnogo mojih kolega se plaši da se suprotstave crkvi”, dodala je ona.
Odusustvo razvoda teško da je pomoglo u održavanju svetosti braka na Filipinima. Mnogi siromašni Filipinci se ne venčavaju kako bi izbegli troškove svadve i teret nemogućnosti razvoda. Vanbračne afere se smatraju normalnim.
Poništenje braka je jedan od retkih načina bekstva, ali su ona skupa, proizvoljna i teško ih je dobiti. Proces može da potraje mesecima, često godinama i da košta hiljade dolara, gotovo tri puta više od prosečne godišnje zarade na Filipinima.
Čak i kada se poništenje dobije, vlada i sud mogu da ga promene. To znači da veoma mali broj ljudi traži poništenje braka, oko 10.000 godišnje.
Za Visal, njen neraskidivi brak nije samo birokratska smetnja već i prepreka pronalaženju ljubavi.
“Ne želim nikoga da upatkam u ovu situaciju”, kaže dok pomno prati dešavanja oko zakona o razvodu. “Ako sretnem nekoga, želim da budem slobodna”, rekla je ona.
