U njihovom izveštaju stoji da se u polovini zemalja na svetu rađa manje dece, čime se smanjuje stanovništvo. Rezultati istraživanja su i njih „iznenadili”.
Društva u kojima „ima više baka i deka nego dece” osetiće posledice.
Studija objavljena u časopisu Lanset pratila je trendove u svim zemljama na svetu od 1950. do 2017. Pedesetih žene su rađale u proseku 4,7 dece tokom svog života. A prošle godine stopa rađanja pala je na 2,4 dece.
Ova brojka ipak skriva velike varijacije između zemalja. U Nigeru, u zapadnoj Africi, u proseku se rađa 7,1 dete, a na Kipru žene rađaju samo jedno dete.
Koliki treba da budu prirodni priraštaj?
Kad prosečna cifra rođene dece padne ispod 2,1, stanovništvo će početi da se smanjuje. Na početku ove studije, 1950, nijedna nacija nije bila u ovoj poziciji.
Profesor Kristofer Mari, direktor Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju na Univerzitetu u Vašingtonu izjavio je za BBC: „Došli smo do trenutka u kome polovina zemalja na svetu ima nisku stopu rađanja dece. Ovo je veoma značajna promena. To je iznenađenje i za ljude kao što sam ja, ideja da pola zemalja na svetu se suočava s ovim problemom.”
Koje države će biti najviše pogođene?
Ekonomski razvijene države u Evropi, kao i Amerika, Južna Koreja i Australija imaju nisku stopu rađanja. To ne znači da broj stanovnika u ovim zemljama opada, zato što na veličinu stanovništva utiču stopa rađanja i umiranja, kao i migracije.
Profesor Mari kaže: „Uskoro ćemo doći u situaciju gde će mnoga društva biti u opadanju.”
U polovini zemalja na svetu i dalje se rađa dovoljno beba da bi ta društva rasla. Ali kako zemlje ekonomski napreduju, stopa rađanja biće manja.
Zašto pada stopa rađanja?
Razlog pada stope rađanja nije zbog opadanja broja spermatozoida. U pitanju su tri ključna razloga:
– Manje dece umire u detinjstvu, zbog čega žene rađaju manje dece
– Više žena ima pristup kontracepciji
– Više žena se školuje i radi.
Kad se sagledaju ovi razlozi, pad stope rađanja je ustvari priča o uspehu.
Šta će biti posledica ove činjenice?
Bez migracija, većina zemalja će se suočiti sa sve starijim i smanjenim brojem stanovnika. Doktor Džordž Lison, direktor Insituta za starenje populacije u Oksfordu, kaže to nije nužno loša stvar, dokle god se celokupno stanovništvo prilagodi ovoj velikoj demografskoj promeni.
On je za BBC izjavio: „Demografija utiče na svaki aspekt naših života, samo pogledajte na ulicu videćete ljude, kuće, saobraćaj, potrošnju, na sve to utiče demografija. Na naše planove ne utiče samo pad broja stanovnika, već i starosna struktura koja se menja.”
To znači da će se promeniti i granica odlaska u penziju.
U izveštaju stoji da zemlje koje su najviše pogođene ovim trendom treba da razmisle o povećanju stope imigranata, što može da stvaro nove probleme ili uvođenju politika kojima se žene ohrabruju da rađaju više dece, što najčešće ne donosi rezultate.
Profesor Mari tvrdi: „Biće jako teško održati društva na globalnom nivou, ako se rađa malo dece, a ima puno ljudi preko 65 godina. Razmislite kako će biti društvo u kome ima više baka i deka, nego dece. To je veoma aktuelno u Japanu, a zemlje na Zapadu se nisu još uvek suočile s ovom situacijom, jer je niska stopa rađanja iznivelisana visokom stopom migracije. Ali na globalnom nivou, migracija nije rešenje.”
