Kada je Teodora del Karmen Vaskez izašla iz ženskog zatvora Ilopango pre nekoliko nedelja, zagrlila je roditelje i sina tinejdžera i pristupila pokretu koji se zalaže za ukidanje zakona o abortusu koji ju je koštao više od deset godina života u zatvoru.
U Salvadoru, gde totalna zabrana abortusa momentalno čini sumnjivom svaku ženu koja ne istera trudnoću do kraja, Vaskezova je bila označena kao kriminalac kada je prokrvarila i rodila mrtvorođenče. Osuđena je na 30 godina zatvora zbog teškog ubistva i oslobođena je tek kada je Vrhovni sud presudio da ne postoji dovoljno dokaza da je ubila svoju bebu.
“Ovo je trenutak da se progovori, trenutak da se dela”, kaže Vaskezova koja je u zatvoru bila portparol grupe od 24 žene optužene za isti zločin. “Kakva je situacija sada, za nekoliko godina biće zločin biti žena u Salvadoru.”
Dok se Latinska Amerika polako kreće ka podizanju zabrane abortusa, šest malih država ga i dalje strogo zabranjuje, čak i u slučajevima kada je život majke ugrožen. A nijedna druga zemlja ne sprovodi taj zakon sa takvom strašću i revnošću kao Salvador.
Sada, međutim, grupe za zaštitu prava žena i njihovi saveznici u Kongresu veruju da su prikupili dovoljno glasova da se omogući abortus u određenim uslovima. Predložena su dva zakona, što je podstaklo debatu o tom pitanju prvi put od kada je kompletna zabrana uvedena pre dve decenije.
Ministarstvo zdravlja Salvadora podržava promenu zakona, a lekari su takođe progovorili tvrdeći da su im zbog zabrane vezane ruke u slučajevima visokorizičnih trudnoća. Međunarodne organizacije zabranu vide kao kršenje ženskih prava, a Čile, koji je u avgustu malo popustio stisak svog zakona, navodi se kao primer.
“Postoji ceo spektar sive i moramo da imamo dijalog o tom pitanju“, rekao je Džoni Rajt Sol, poslanik koji je prošle godine napustio desničarsku Arena partiju i predložio zakon kojim bi se odobravao abortus ukoliko je zdravlje majke ugroženo ili je maloletnica silovana.
Drugi predlog zakona proširio bi izuzetke od zabrane na dozvolu abortusa u slučaju silovanja i ako je fetus mrtav. Pristalice se nadaju da će se o ovom pitanju uskoro glasati i pre nego što novi konzervativniji poslanici nedavno izabrani dođu na svoja mesta u Skupštini.
Teodora del Karmen Vaskez (34) radila je kao kuvarica u školskoj kantini kada je počela da krvari i zatražila je medicinsku pomoć pre nego što je izgubila svest i rodila mrtvorođenče. Tužilaštvo ju je prvobitno optužilo za abortus, a onda promenilo optužnicu u teško ubistvo. Svog javnog pravobranioca nikada nije ni videla.
Oslobođena je u februaru, po nalogu Vrhovnog suda.
Četiri nedelje kasnije, Marija Figeroa Marokin je napustila Ilopango pošto je i njena 30-godišnja kazna smanjena. Ona je 2003. imala 19 godina i radila je kao sobarica kada je pred kraj trudnoće prokrvarila i, kao i Vaskezova, prvo je bila optužena za abortus a onda za ubistvo. Odslužila je gotovo 15 godina.
Aktivisti koji se protive ublažavanju zakona počeli su sopstvenu kampanju tvrdeći da sve niža stopa smrti majki na porođaju pokazuje da lekari umeju da se izbore sa visokorizičnim trudnoćama i da nije potrebno zbog toga olabaviti zabranu.
Ali ministarka zdravlja dr Violeta Menjivar kaže da je u periodu od 2011. do 2015. godine 13 žena umrlo zbog ektopičnih trudnoća kada se embrion razvije izvan materice i ne može nikako da preživi. Još 36 žena je umrlo u tom periodu jer im je trudnoća pogoršala hronične bolesti.
Ginekolog Viktorija Ramirez, koja podržava promenu zakona, priča kako je nedavno lečila siromašnu, mentalno zaostalu 16-godišnju devojku koja je silovana i čija trudnoća spada među visokorizične. Prerano rođeno dete imaće problema u razvoju i neće moći da se izdržava, kaže doktorka Ramirez.
“Kada je žena trudna, ona izgubi sva prava jer beba ima više prava od nje“, rekla je ona.
