Ustani ranije da stigneš sve što juče nisi, a gleda te sa spiska.
Reci dobro jutro komšinici iako već, evo drugu godinu okreće glavu od tebe. Reci dobro jutro komšinice, pobogu, neće ti jezik otpasti. Ništa čovjeka u današnje vrijeme ne može upropastiti kao dobar odgoj. Sutra je definitivno neću pozdraviti.
Od danas samo proteini i zdrave masti. Šećeri isključivo nerafinisani, iz voća. Moraš da budeš jak, ali nikako grubijan. Bilo bi dobro da je saslušaš i razumiješ, ali ni slučajno da ogrezneš u šonju. I popravi više taj mjenjač, to ti je pola sata kod majstora. Znam, odlediću onu domaću teletinu, nek mama napravi djeci. Ja ću gulaš od prekjuče.
Ustani. Ustani i budi ko svoj ćaća, koji se svako jutro budio u 5, kako bi se obrijao, i oblačio jednu od 17 uredno popeglanih košulja, poredanih po bojama. Moraš da se riješiš sve nenošene garderobe i krnjavih tanjira. Ne bi bilo loše da i šminku osvježiš. Vidi na šta ličiš.
Povuci je s leđa za kosu u datom momentu, ali pazi u kom, kažu časopisi za jači pol. Baci sve košulje kratkih rukava, kažu svi. Pravi muškarac ne nosi kišobran, niti torbicu, nedobog sandale, roze boju, zna sa bušilicama, odvodima, haubama, loptama svih vrsta, razumije se u politiku, ekonomiju. I, nikada, ali nikada, ne plače. Saberi se.
Nazovi ih, predloži pivo. Socijalizuj se, ne možeš se dovijeka vaditi na umor. Moraš biti s ljudima. Na poslu samo proaktivno sa inicijativnom, ali pazi da koga u hijerarhiji ne preskočiš i ugroziš. Reci šta te muči, pričaj, ali nemoj da kukaš. Otvori se čovječe, tu smo za tebe.
Vama je, “mladima“, sve stres. Mi smo u naše doba bili srećni sa tom trinaestom platom, stanom od firme, regresom, zimnicom, farmerkama iz Trsta i novim godinama na primorju. Vama danas ništa ne odgovara. I šta vam je taj napad panike, to u naše vrijeme nije bilo?! Vjeruj u sebe, na svakom ćošku. Vjeruj u sebe u marketu, na internetu, u fitnes sali, u banci, na stanici, u krevetu. Samo pozitivno.
Budi svoj, ali nemoj previše. Gdje mi je spisak? Kako gdje, u google keep-u, stalno uz mene. Volim i ja tebe, ali stvarno nemam vremena. Danas zubar, sutra rok na poslu, a prekosutra moram do mojih. Moraš bolje da se organizuješ. Moraš bolje i kvalitetnije da živiš. Prosto moraš bolje. Najbitniji su, znam, ali moraš da imaš života i van njih. Mogu oni nekad i sami, bez tebe.
Ispravi se, hidriraj, trepći pred računarom, treniraj, samo ljubav, samo pozitivno. Prosto moraš.
Dragi moji, u ovoj priči nije povrijeđeno nijedno očekivanje. Što sopstveno, što tuđe.
Biće ispunjeno sve što je od mene kao jedinke zahtijevano. Biće, samo da ustanem.
Ali, prije toga, prvo moram da legnem, jer po noći je mrak i tad i očekivanja spavaju.
