Lekar je samo prešao preko dela procedure kada se veliki grudni mišići odvajaju od rebara i svlače sa grudnog zida i onda nekoliko meseci rastežu kako bi mogi da prime implante. Proces može da oslabi mišiće zbog čega je dr Koan, akušer, trpela hronične bolove zbog kojih joj je bilo teško da radi za kompjuterom, a kamoli donosi na svet decu.
Dr Koan, 49, iz Berkelija u Kaliforniji osećala je trnce kada bi podigla ruke i nije imala snage da otvori teglu ili teška vrata.
I pored toga nerado se žalila. „Toliko ste srećni što nemate rak i osećate se zahvalno što ste živi – da vam ne pada na pamet da se požalite lekaru da vam grudi ne deluju dobro“, kaže.
Ali u aprilu, grudi dr Koan su rekonstruisane, sa implantima smeštenim na grudne mišiće, umesto ispod njih. „Bol u grudima mi je nestao i prvog svesnog trenutka posle operacije udahnula sam najdublje što sam mogla posle četiri i po godine“.
Stavljanje grudnih implanta ispod mišića, što je procedura poznata kao post-pektorijalis ili submišićno postavljanje, bio je decenijama standardni pristup rekontrukciji grudi. Ali u poslednje vreme neki hirurzi stavljaju implante na mišić u pokušaju da smanje komplikacije poput bola, slabosti i deformiteta koji mogu da se dogode razvlačenjem grudnih mišića i stavljanjem implanta ispod njih.
“Ovaj alternativni pristup je omogućen mahom upotrebom bioloških proizvoda poput acelularnog dermalnog matriksa koji može da umesto mišića prekrije, zaštiti i drži grudne implante”, kaže dr Hani Sbitani, asistent profesora plastične i rekonstruktivne hirurgije na Univerzitetu Kalifornija, San Francisko. Dr Sbitani je takođe konsultant za Allergan, proizvođača ovih proizvoda.
Lekari su počeli sa stavljanje implanta ispod pektorijalisa 1970-ih, jer su žene dobijale infekcije, bolne ožiljke i trpele su ozbiljne komplikacije kada su implanti bili stvljani odmah ispod kože. Nova procedura je smanjila te komplikacije, ali je uvela nove.
Dr Sbitani kaže da ga, od kada je počeo da pominje novu opciju poznatu kao prepektorijalna rekonstrukcija grudi, opsedaju pacijentkinje kojima su pre pet, 10, 15 godina ugrađeni implanti ispod mišića i koje sada žele novu rekonstruktivnu operaciju. Grudni implanti su najuobičajeniji metod rekonstrukcije grudi posle mastektomije.
Jedna od mana je visoka cena acelularnog dermalnog matriksa, koji osiguranje ne pokriva. Jedan lekar je procenio da ekstra materijal potreban za novi implant može da udvostruči troškove rekonstruktivne operacije.
Dr Sbitani priznaje da je materijal skup, ali dodaje da rekontrukcija može da se uradi u jednoj operaciji, istovremeno sa mastektomijom, umesto da se mesecima čeka na ugradnju implanta.
Još jedna briga je da bi žene koje moraju da idu na zračenje mogle da zapate dodatne infekcije i dožive dodatne komplikacije jer su implanti preblizu koži.
Dr Marisa Vejs, onkolog radiolog koja je osnovala sajt breastcancer.org, kaže da su idealne kandidatkinje nepušači bez drugih zdravstvenih problema koje žele male implante. „Što je teži implant, snažniji džep mora da bude“, objasnila je ona.
Dr Koan kaže da žene moraju da znaju koje su im opcije: „Žene koje žele rekonstrukciju dojki treba da dobiju što je više moguće opcija i da zaista budemo dobro obaveštne kako bismo znale u šta se upuštamo“.
