Ako kaže da si njegova kraljica, da si ti jedina ona koja ga istera iz takta, jedina koja izazove to…
Ako čini sve da ti osećaš da treba da budeš sretna što je izabrao baš tebe od svih drugih koje su ga htele i želele i volele, da trebaš biti zahvalna pre svega njemu, a onda i bogu što je on svoje vreme, trud, energiju i sve što ima i nema uložio u tebe i na tebe. U vas…
Ako je i grub nekad ili čak često, a ti misliš kako je to za tvoje dobro, kako to radi da bi te korigovao, jer nisi na pravom putu, nisi postupila dobro, kako treba, kako on kaže da treba, kako možda i ti misliš da treba, kako si naučena da treba, kako si celog života gledala i slušala da treba…
Ako ti nekad i ne prija sve to, ali nadaš se da će da prođe. Da će da se promeni, da shvati, da nadođe, da se probudi iz košmara koji ti priređuje danas, juče, sutra…
Ako zanemaruje i/ili umanjuje tvoje potrebe, želje, težnje i čežnje, a ti imaš i za to razumevanja…
Ako ti je sve najgore pričao o tvojim prijateljicama i porodici, a ti poverovala, jer i nisu svi oni tako sjajni i kako su se činili i zahvalna si mu što ti je otvorio oči i ukazao ti na to ko ti je pravi prijatelj i ko je tu za tebe uvek…
Ako si sebe ubedila da sve to skupa zaslužuješ, nečim si zaslužila, rođenjem, postojanjem…
Ako za drugo ne znaš, nisi imala priliku da vidiš, čuješ, okusiš nešto drugačije…
Ako je i tata tako mami radio…
Ako si uverena da je to ispravan put…
Seti se samo svake sekunde zbog koje si se osećala loše. Malo. Sitno i nebitno.
Seti se svakog momenta kad si se bojala za sebe, za sigurnost sebe i svoje dece, makar to bila ujedno i njegova deca…
Seti se onoga kad nisi išla napred, nisi učila i naučila. Nisi se razvijala…
Seti se onoga kad te bilo jako, baš jako sramota da neko ne vidi to što ti se dešava i što živiš…
Priseti se trenutaka kad si samo želela da te nema. Da sve stane, prestane i nestane…
Ja ti sada i ovde kažem – možeš sebe da lažeš da si super. Možeš, slobodno. Imaš pravo na to.
Možeš da se zavaravaš kako je to sve skupa samo faza, kako će da se nešto desi, neki klik i prestaće sve mračno i loše.
Slobodno možeš da misliš i da je taj grozni alkohol kriv za sve, ako u priči uopšte ima alkohola.
Možeš da ga pravdaš do besvesti.
Da ga pereš pred ljudima i pred sobom.
Slobodno laži sebe.
Samo znaj da telo ne možeš da slažeš. Nikako. Telo prikuplja i pamti i vrati.
Kroz bolest.
Znaj da ne možeš biti sretna ako se ne razvijaš.
Ako ne osećaš da si poštovana kao biće.
Ako osećaš strah za sebe, za svoju sigurnost, egzistenciju…
Ako nemaš podršku osobe s kojom deliš stol i krevet.
Ako ne dobijaš konstruktivnu kritiku za svoja dela i/ili stavove.
Ako nemaš slobodu da kažeš sve što ti je u glavi.
Izvini što ću ovo da ti kažem, ali živiš u govnima. Dubokim govnima.
I ako ne učiniš nešto po tom pitanju, zaglibićeš još dublje.
Jer – on je jasan.
Ti nisi.
Na tebi je sledeći korak.
