Sasvim opravdano. To nam je svima jasno.
“Ako je moje dete srećno i ja sam srećan/a, podržavaću izbor…” Nije to baš uvek tako. Sreća bi trebalo da potraje, a uz pogrešne izbore kratkotrajna je i sa sobom nosi talas tuge.
Što bi rekao Bora Čorba : “Teoretski ljubav lepo zvuči, malčice je drukčije u praksi”.
Kada dete (koje ćemo tako zvati i kada bude napunilo 40 godina) odabere momka/devojku, logično je da porodica podrži izbor i ne meša se. Koliko god je roditeljima teško da zažmure na sve mane momka /devojke, često nemaju puno izbora, sem da se slože.
Ukoliko se umešaju, svesni su da u toj misiji “spašavanja potomka” najčešći rezultat je neuspeh uz narušene porodične odnose. Ipak, bogato iskustvo roditelja (za razliku od potomaka) im često pomaže da “namirišu” ozbiljne probleme u koje dete može da upadne sa konkretnim partnerom. I kako prećutati, složiti se i odobriti?
A sa druge strane: Da li će zaljubljeni adolescenti poslušati naše savete? Da li će biti realni? Ili će ipak idealizovati partnera i budućnost, gurajući “pod tepih” eventualne naznake problema? Svi znamo odgovore, koji nisu ohrabrujući.
Dakle, moramo početi razgovore sa decom na vreme.
Neusaglašenosti u ambicijama, neusaglašenosti u pogledima na porodicu, u pogledu vaspitanje dece, suviše različite socijalne potrebe, poštovanje/ne poštovanje novca, neujednačena želja za putovanjima… Sve su to potencijalni problemi u vezi. O navedenim i sličnim temama potrebno je pričati neobavezno sa decom, ali pre njihovog prvog ozbiljnojeg odabira partnera/ke.
Nasilje, kocka, alkohol i droga su ipak najveće pretnje budućoj sreći.
Smatram da bi prvenstveno roditelji trebalo da prošire svoja znanja o verbalnom nasilju (dosta informacija pronaći ćete na internetu), kocki i drogama. A zatim sa decom puno i često razgovaraju i analiziraju da li je u redu da ih neko konstantno kontroliše, ispituje, ograničava, uslovljava, okrivljuje, ponižava.
Ukoliko vi, kao roditelji u dete steknete dovoljno poverenja i podržite ga u osamostaljivanju, da li partner može da preuzme kontrolu nad njihovim izborima i odlukama? Čemu vodi otuđenje od prijatelja i porodice pod pritiskom partnera? Kako nastaje ljubomora i šta je njen uzrok?
Koje vrste nasilja postoje?
Kako se ponaša neko na pragu kockarskog života? Kako to proveriti?
Kada dete sve to zna, nismo eliminisali mogućnost pogrešnog izbora, ali smo ga svakako umanjili. Prevencija je uvek bila i biće mnogo delotvornija i lakša od procesa izlaska iz problema.
Ne mislim da sam napisala nešto što ne znate. Ja samo želim da vas podsetim da lagane razgovore na te teme, prilagođeno uzrastu, počnete već sutra uz doručak.
Ukoliko na neko od pitanja ne znate odgovor, pročitajte po svom izboru bar deo ponuđenih tekstova na internetu.
I želim svima ono zrno sreće koje nam i pored svega ipak potrebno.
