Šljašteće zvezdice se zarivaju u stratosferu. Uz galamu i prasak. Podižem otvorenu šaku visoko iznad glave i čekam.
Neda mi je pričala da je jednom uhvatila par zvezdica iz vatrometa. Propinjem se na prste, ali ne vredi.
Kutijica u kojoj je Neda čuvala komadiće vatrometa, do kraja našeg detinjstva ostala je čvrsto oblepljena izolir trakom.
Spuštam prazan dlan na oštro krzno.
Pomilujem psa i on prestane da reži. Za njega su to samo oblaci koji galame i on ih odvažno ućutkuje. Ako je onomad usred pljuska uspeo svetog Iliju gromovnika da ujede za tur, progutaće i usijane rakete kao roštiljske kobasice.
Vedro uz vatromet u večernjim satima je skoro pa redovna vremenska prognoza za komad neba nad krovovima iz susedne ulice. Očigledno je da ne slave samo rođendane i državne praznike. Ali čemu onda vatrometi?
Foto: Pixabay.com
Možda slave sve male stvari koje čine život, ako je verovati citatima sa Pinteresta.
One sitnice koje primećujemo i isecamo u male četvrtaste kadrove tek kada postanemo gladni lajkova sa Instagrama.
Možda se plaše mraka – noćnog, medijskog i duševnog – pa eksplozijom boja osvetljavaju svoj komad neba.
Onog mraka koji se pred uličnim svetiljkama i svetlima velegrada tek malo skloni u stranu, ali nikada zaista ne nestane.
Možda neki maloletni dripac vežba za prijemni u srednju pirotehničku i sasvim solidno mu ide.
U najgorem slučaju biće prvi ispod crte.
Foto: Pixabay.com
Možda slave svakodnevne male pobede.
Jeftinim vatrometom iz kineske radnje i bocom vina preostalom od poslednje rođendanske proslave. Dok sede na verandi, bez suvišnih misli i velikih očekivanja.
Hm, možda slave svakodnevne male pobede?
Usijanim raketama osvetljavajući kutak kosmosa koji im je kratko ali jasno rekao – da, može. Dok se zvezdice zarivaju u uglove kič verzije velikog praska razapete iznad krovova. Foto-tapet njihovog današnjeg uspeha zalepljen na komadu vedrog večernjeg neba.
Da, možda zaista slave svakodnevne male pobede!
Ako je tako, odlučila sam – sutra kupujem vatromete.
