Kad se o njemu radi, njoj je njegov užitak, ustvari, jedino i važan.
Ona mu se daje i pruža koliko i kada on poželi. I zatraži.
Ona se stavlja njemu na raspolaganje. Bez pogovora.
Čak i kad on ne zatraži glasno, ona zna koliko i kako on hoće, pa mu se da toliko i tako.
Daje mu se na korištenje.
I nema problem s tim kako to zvuči. Ne.
Baš je briga!
Ne zamara se time. Ima pametnija posla. Da mu udovolji.
Prima svaki njegov milimetar.
Upija svaki njegov mililitar.
Uzima ga celog.
Procveta i cveta s njim.
Uvek, svaki put je tako.
Pulsira u njoj.
Po njoj. Na njoj.
Izvan tog odnosa, ona nije takva. Nije podložna.
Taj odnos je tu kao nekakav balans. Da se poravnaju stvari.
Služi joj za ravnotežu.
Da joj izvuče dan. Noć.
Uživa u njegovom užitku.
I ne traži ništa zauzvrat.
Nema usluge-za-uslugu. Ne.
Takvog ga je izabrala. Svesno. I namerno.
I samo takav joj treba.
Uživa u vremenu koje mu daje.
Kad on nije tu, kad nije blizu, ona ga zamišlja, mašta o njemu.
Sanja ga.
Koristi ta sećanja za vlastiti užitak.
Seća ga se. Priseća.
Gladna ga je. I žedna.
Uživa u telu koje mu daje.
Uživa u svemu što mu daje.
Jer samo kad daje, ona dobija.
