Ako biste dete pitali ko je veoma važna osoba u njegovom životu, naravno ne računajući nijednog roditelja, sa sigurnošću bi reklo – tetka (naravno, ako je ima i deo je njegovog života).
Zašto su tetke toliko značajne i posebne?
One su i drugarice i saveznici, i rame za plakanje, i neko kome ćemo u svim uzrastima lako odati tajnu i ispričati problem, osoba koja će nam za rođendane uvek doneti veličanstven poklon ili, kasnije, ćušnuti u džep pare da niko ne vidi.
Izboksovaće nam kod roditelja prvo samostalno letovanje. Ona je kao priručnik sa uputstvima kako se ponašati kada doživimo prvo ljubavno razočaranje, bodre nas kada sve krene naopako, katkada i opasno, kritikuju ali, naprosto, one znaju i razumeju sve što nam se događa. U kakvoj su prednosti deca koja imaju tetke, pa i tetke koje imaju svoje “zlato”, pojašnjava Radmila Vulić Bojović, psiholog i porodični terapeut.
Tetka je često istih godina kao majka. Ipak, dete će pre poveriti tajnu tetki nego majci. Zašto?
Deca u principu teško postavljaju roditeljima pitanja ili pokreću teme za koje misle da će roditelja uznemiriti ili da će mu biti nelagodno da na njih odgovara. Deca majke nesvesno štite i neretko žele što duže da ostanu naivna i nevina u njihovim očima.
Sa tetkama je drugačije. One su dovoljno bliske da mogu biti osobe od poverenja, a ipak ih nisu rodile, pa se mogu malo i razočarati. Prave tetke su kao ona druga, najvažnija linija odbrane – sigurnosna mreža koja će nas uvek podržati, ako nam je prva nedostupna ili je zatajila.
Šta je to što samu tetku čini slobodnijom i nonšalantnijom u odnosu sa decom?
Tetka nije i ne treba da bude roditelj. Roditelj snosi odgovornost, a pod teretom i pritiskom odgovornosti često smo nespontani i pomalo kruti. S druge strane, tetka ima ljubav – pre svega prema svom bratu ili sestri – a posledično i prema njihovom porodu.
Dakle, ljubav se ne deli, ona se umnožava, zato je sjajno biti tetka, a još lepše imati tetku.
Ipak, od nje se dobijaju i prva “uputstva” o životu, o nekim ozbiljnijim, zabranjenim temama, pa i kada nas sustignu problemi.
Možda je najpreciznije reći da je tetka osoba od poverenja, neko na koga se može računati, bez obzira kakva nas je muka snašla ili pred kakvim se izazovom našli. Nije ni bez značaja to što je tetka često osoba koja ima uticaja na svog brata ili sestru – iz pozicije deteta, divno je znati da postoji neko ko nas voli i kome je stalo do nas, a ko uz to može i da zastupa “našu stvar” kod vrhovnog autoriteta, što bi roditelji za dete trebalo da budu.
Tetka se bavi odrastanjem deteta sa manje opterećenja, odnosno rasterećenije, a to je uvek i lepše i detetu više prija. Osim toga, sa roditeljima su deca svaki dan, po ceo dan, a sa tetkama za vikend, praznike ili raspust. Tada ima manje obaveza, a više razonode. Ko to ne voli?
Kako se dogodi da se ta ista tetka kasnije prema sopstvenom detetu ponaša sasvim drugačije, pa možda postane i prestrog roditelj?
Roditelji su uvek u poziciji da, osim što su puni ljubavi, brižni i negujući, moraju i da postavljaju granice, prolaze kroz frustrirajuće situacije u detetovom odrastanju, kontrolišu ga, usmeravaju i još mnogo toga. U pitanju su potpuno drugačije uloge, pa samim tim i različita ponašanja.
Nije bez značaja i to što tetke ipak imaju i određenu distancu, kada nisu raspoložene uvek dete mogu da “vrate” roditeljima, a to je luksuz koji roditelji sebi ne mogu da dozvole – to tako i treba da bude.
Greše li tetke što često krše neka pravila zarad osmeha svog mezimca? Prećutaće neku nehotice polomljenu vazu, lošu ocenu i slično.
Postoje benigna i maligna prećutkivanja. To važi za sve, pa i za tetke. Stvar je osećaja i lične procene koliko ćemo se i kada uplesti, ali načelno treba biti oprezan da ne bude veća šteta nego korist. Deca svaku pukotinu vrlo brzo pretvore u procep.
Menja li se taj odnos kada tetka dobije svoje dete ili je tetkino dete zauvek tetkino dete?
Mislim da je za tetkino dete, naročito ako je prvo (pa tetka posle postane i sama roditelj), zauvek zauzeto posebno mesto u tetkinom srcu i životu. S druge strane, ako tetka postane tetka kasnije, pošto je već neko vreme bila roditelj, ima šansu da u “novom izvlačenju” popravi i/ili nadoknadi ono što je u odrastanju sopstvene dece propustila.
U svakom slučaju, blago onom detetu koje ima tetku, jer ima još nekoga ko ga bezrezervno voli.
Za šta su ljudi koji nisu imali tetke bili uskraćeni tokom odrastanja, ali i celog života?
Fenomenalni i neponovljivi Duško Radović napisao je: “Majke, rađajte deci sestre, jer one jednog dana postaju tetke, a tetke su najlepši, nezamenjivi dar svakom detinjstvu”.
Čvrsto verujem u onu staru istinu da od viška ljubavi još niko nije umro, a od manjka mnogi.
