Ne samo što penziju provodi i dalje lutajući svetom, nego ima i divan kavez, prostran, na samom desnom krilu kontrolne kabine. Tu odmah pored kapetana Abela. Da li treba da napominjemo da tanker u koji smo upali u roterdamskom Europortu prevozi pivo? Pa da mu jebemo mater! Koliko puta u životu može da ti upadne kašika u med?
Pivo je naravno Hajneken. Prevoze male količine. Nema se više ni novca ni snage za ozbiljne planove u ovoj ekonomiji. Abel se jeste naputovao, on bukvalno živi sa suprugom na brodu. Njegov dom su holandske luke. Obožava da plovi iako mu žena zvoca kako to više nema smisla, al’ šta ćeš, ni ljubav ni život ne biraju.
Međutim ni on, kao ni mi, kao ni 99% vas koji ovo čitate nismo ni upola pustolovi kao što je to Boš. Papagaj od 70 godina koji je promenio četiri vlasnika. Četiri kapetana broda od Japana do Holandije.
Boš zna da priča. Kada mu kažete Hello, on odgovara isto. Kada mu kažete Goodbye, on odgovara Bye Bye i okreće vam leđa. Ipak, ne govori mnogo o svojim avanturama. O tome smo morali da razgovaramo sa Abelom. Boš je samo stajao tu mirno, grickao sipinu kost i ćutao. A koje je strašne priče krio!
Prvi vlasnik
Boš je kupljen u Japanu. Valjda to znači da je Japanac. Njegov prvi vlasnik je bio kapetan broda koji je isplovljavao iz Jokohame. Bavili su se ribolovom i to ne običnim. Lovili su kitove i velike tune. Prve Bošove plovidbe su bile od Kamčatke do Papue Nove Gvineje. Plovio je Beringovim, Okhotskim, Japanskim, Filipinskim i Bizmarkovim morem.
Boš nije poliglota, japanski ne zna, ili se pravi da ga ne zna. Pritom se kreće u kavezu kao da su mu u mozgu ostali urezani svi ti talasi Severnog Pacifika, ili je više izludeo od silnih putovanja. Može li se izludeti od putovanja?
Nije se tu dugo zadržao jer je njegov kapetan bio star. Penzija je krenula, posle par godina došla je i prirodna smrt, a Boš je završio u rukama kapetanovog prijatelja koji ga je poveo sa sobom u nove avanture.
Drugi vlasnik
Drugi brod je bio u mnogo mirnijim vodama. Jangce reka u Kini je bila njegov dom više od 10 godina. Prevozili su sve i svašta, ali najčešće hranu iz zapadnih i centralnih kineskih regija ka istočnoj obali. Sve do Vuhana i naravno Šangaja. Kapetan Abel pojma nema kako je Boš stigao do trećeg vlasnika, ali iz nekog razloga je više puta pomenuo kako je Boš doživeo previše revolucija i ratova.
Definitivno su 60-tih godina prošlog veka buktali sukobi između Tibeta i Kine, kao i između Indije i Kine oko Himalajskih granica. Da li je Boš boravio na Tibetu i Himalajima pojma nemamo, jer papagaj samo ćuti i urokljivo gleda onim jednim okom. Ni Abel ne zna da kaže zasigurno, al’ zna vrlo dobro od koga je on dobio Boša.
Treća sreća
Falak je vodio računa o Bošu skoro 40 godina. Njih dvojica su zajedno tankerom spajali Indiju, Bliski istok i Evropu, isplovljavajući iz Mumbaja. Ko bi rekao, papagaj uopšte nema indijski naglasak. Dakle, definitivno se može reći da je Boš najveći deo života proveo među Indijcima i Arapima, ne znajući da su to prve plovidbe koje će provesti i sa Abelom, svojom budućim vlasnikom.
Možda je na svetu najopasnije mesto za plovidbu upravo Arapsko more, posebno u delu Adenskog zaliva i to zbog somalijskih pirata. Početak 21. veka, kada je pomorski svet u pitanju, definitivno su obeležili ovi momci iz Somalije i Eritreje.
Mi ovde već polako kolutamo očima, ali da, Falak, Abel i Boš, zajedno sa ostalim mornarima doživeli su čak i to – napad somalijskih pirata.
Falaku Boš nije bio prvi pomorski saputnik, ali jeste bio poslednji. Nakon njegove smrti, Abel je otišao u Mumbaj lično kako bi uzeo papagaja. Na pitanje zašto, nije mnogo mudrovao. Rekao je „A pa to je Boš“.
Stekli smo utisak da je papagaj obavezan deo svake plovidbe. Malo zbog tradicije, malo zbog poštovanja svojih učitelja i prijatelja, a najviše zato što su papagaji savršeni za predosećanje nevremena. To danas pored silne tehnike i nije toliko važno. Mada opet, svaki moreplovac će reći da ne može tehnika da oseti što životinja može.
Roterdamski Europort
Abel veruje da mu on nije poslednji vlasnik i da Boša tek čekaju godine druženja sa moreplovcima. Danas, sa 70 godina iskustva, on izgleda kao da vodi glavnu reč na ovo holandskom brodu, na kojem inače nema mnogo posla. Nema ni talasa, ni pirata. Stigla je ta zaslužena penzija u jednoj od najmirnijih i najopuštenijih zemalja sveta. Mada kada ga pogledamo u ono urokljivo oko, nekako nam izgleda kao da vrišti „Vadite me iz ovog pakla! Hoću kući!“
Na kraju smo se zapitali, da li slušamo lovačke priče ili je Boš jedan od onih papagaja koji danas nema ništa manje iskustva od ptica koje su u srednjem veku blejale na ramenu nekog gusara, skupljajući anegdote koje nikada neće ispričati.
Zato sledeći put kad budete pokušavali da pričate sa nekim papagajem, zapitajte se koliko ima godina. Možda, dok se glupirate pred njim, on u sebi govori „znaš li ti bre gde sam ja sve bio i šta sam sve radio“…ali jbg, izustiće samo „Poli hoće kreker“.
