“Rekao je da želi da igra fudbal. Išli smo dvaput, a on već želi da odustane. Kaže da mu ne ide dobro, a toliko smo para potrošili na opremu i ne želimo da odustane. Šta sad da radimo?”
Psiholog Kevin Leman u svojoj knjizi “Vaspitani dete za pet dana” navodi da je njegovo pravilo sa sportskim aktivnostima isto kao i pravilo za muziku. Ako deca zahtevaju da se oprobaju u sportu, moraju istrajati u njemu najmanje jedan kvartal, semestar ili šest meseci (drugim rečima, jednu sezonu na toj aktivnosti). Ništa nije lako kad prvi put probate. Kao u staroj izreci: “Ko ne rizikuje, taj ne dobija.”
Ne dozvolite deci da lako odustaju. Nemojte im dopustiti da skaču sa jedne na drugu aktivnost. Ako žele nešto da isprobaju, postarajte se da otpočetka znaju pravila.”Možeš da probaš šta god želiš, ali onda toga moraš da se držiš šest meseci.”
Takođe predlažem da se deca bave samo jednom vannastavnom aktivnošću. Današnje porodice provode toliko vremena trčeći sa jedne sportske aktivnosti na drugu da više i ne provode vreme zajedno kod kuće, kao porodica. Porodična večera gotovo da više i ne postoji… osim ako se ne jede brza hrana u autu.
Ako vas to izluđuje i ne ostavlja vam vremena za porodicu, onda svi morate pomalo da se žrtvujete. Možda će ćerka srednjoškolka igrati odbojku zimi, sin košarku na leto, a dete u obdaništu će na jesen ići na balet. Možda ćete morati sa se ograničite na jedan izlazak s prijateljima u dve nedelje ili jednom mesečno, umesto jednom nedeljno.
Biti deo porodice znači i žrtvovati nešto za dobrobit celine. Šta će ostati da traje? Deca će verovatno više puta promeniti svoja zanimanja. Promeniće prijatelje. Vaši prijatelji će se promeniti. Ali vaši porodični odnosi traju do kraja života. Ne zanemarujte ih zato što ste zauzeti.
