Tajac duž reda nestrpljivo iščekujućih komitenata.
Da, volim bankarsku službenicu. I svoju upitanost nad mogućnošću postojanja čudnovate modle za njenu uvek besprekornu frizuru i srdačan osmeh. Zato što mi uliva poverenje da je moj novac bezbedan. Ono malo što dajem na štednju i nešto malo više što odlazi na rate i mrske kamate.
Zato što ne umem aplikacije. Bar ne one koje nemaju ”peach punch” i ”sweet candy” filter. Zato što ne razumem bankarstvo i nemam želju da se tu ič promeni. Bar ne u naredne dve reinkarnacije. Zato što sam sociolog i što su mi redovi u banci i pošti jedna od retkih prilika za posmatranje bez učestvovanja.
I zato što sam nekoć čula urbanu legendu da postoji jedan deka koji usred reda izlomi tablu čokolade i nudi kockicu po kockicu prisutnima. A ja želim da ga uhvatim na delu. Čokoholičar sam.
Pokušavam da objasnim bankarki upravo ovim redom dok tajac prelazi u kikot, a zatim u uzdahe nestrpljenja duž reda. Razmišljam da li se izjavljivanje ljubavi po šalterima tretira kao seksualno uznemiravanje. U očima radnika obezbeđenja verovatno da. Gleda me netremice i konspirativno suflira u slušalicu telefona. Ne znam da li je na vezi uprava filijale ili bankarkin muž. U oba slučaja sam nadrljala.
”Oh, pa ništa zato” odgovara bankarka jednostavno. ”Onda ćemo ovako po starinski. Evo, samo mi potpišite ovu priznanicu.”
Pored modle za besprekornu frizuru, očigledno ima i modlu za smislene odgovore na besmislene situacije. Potpisujem i krećem ka izlazu. Na kraju reda zaista stoji jedan deka, ali iz njegovog pravca više šuška prekor na moj račun, nego staniol ”Najlepših želja”.
Sedam na klupu nedaleko od banke i pišem status na društvenoj mreži. ”Izjavljujem ljubav po šalterima. Tagujte svoje bankare i bankarke. Možda i navratim ovih dana.” Provlačim upravo odigranu situaciju kroz jedan od svojih verbalnih ”cotton candy” filtera i činim sve zabavnijim nego što zapravo jeste. Uostalom, ko je rekao da priče moraju biti puko daktilografisanje stvarnosti? Ako je priča dobra, svako prebrojavanje promila istinitosti je suvišno.
Posle dvadesetak minuta napokon podižem pogled sa ekrana telefona i ugledam bankarku kako izlazi i pali cigaretu. Plamen upaljača podrhtava pod iznenadnim naletom banatske vetrine. Njena ruka drhti i nakon što je vetar stao. Silno se nadam da one svoje modle drži na dohvat ruke ispod šalterskog pulta, jer na njoj više ništa nije besprekorno. I naslućujem da je ovo jedna od onih ljubavi koje guše.
Kroz izlog banke ugledam očekivani metež pred šalterom. Svojim odbijanjem da pređu u drugi red i čekanjem da se bankarka vrati sa pauze, svi ti ljudi zapravo izjavljuju ljubav a da toga nisu ni svesni. Ne postoji ništa lakše nego zavoleti ljubaznu šaltersku službenicu. Trebalo bi je zauvek ostaviti iza pulta uramljenu pregradnim staklom – kao redak primerak svoje vrste. Dovoditi đačke ekskurzije i birokratijom mučene hodočasnike da joj se dive. Napraviti od nje kult.
Ili je kult(ur)no ostaviti na miru.
Jer, što kaže stara anglosaksonska poslovica sa Pinteresta ”If you love someone, set them free”. Što će reći da je m-banking aplikacija izraz goleme ljubavi kojom nas je banka oslobodila gubljenja vremena i tiskanja u redovima. Ali mi što opsedamo šaltere, zaljubljeni patološki u čekanje i platonski u bankarke, nismo to tako shvatili. Pravdamo se digitalnom nepismenošću, strahom od onlajn prevara i proganjamo službenice po šalterima. Sa svojim obračunskim začkoljicama i zateznim trivijama.
Progutam knedlu i odlučim da oslobodim bankarku. Jer, ljubav. Ušunjam se u banku i trapavo sledim uputstvo za instaliranje m-banking aplikacije. Sa filterom znoja preko displeja. Jer, panika. Ali odrasla sam i svet je odmakao daleko iza redova ispred šaltera. Vreme je da prestanem da se plašim i preuzmem odgovornost.
Okrećem se prema redu ispred praznog šaltera. ”Kakva gomila neotesanih stalkera!”, pomislim. Instalacija uspešno završena. Zbilja ima nešto u toj arhaičnoj poslovici sa Pinteresta ”If you love someone, set them free”. Posebno u njenom nastavku ”If they come back, they're yours. If they don't, they never were.”
Videćemo. Ako za koji dan zazvoni telefon, a s druge strane bude filijala. Ponuda za keš kredit. Kroz besprekornu verbalnu modlu najljubaznije šalterske službenice ikad.
