Inicijativa je pokrenuta posle užasnog slučaja grupnog silovanja pre šest godina.
Zakon kojim se garantuju seksualne slobode, poznat i kao zakon „Samo da znači da“, odobren je u Kongresu.
Pre nego što stupi na snagu, mora da bude usvojen i u Senatu.
„Seksualna sloboda će konačno biti pravo u našoj zemlji“, rekla je Irena Montero, španska ministarka za ravnopravnost, koja je bila ključna u pisanju novog zakona.
„Zamenićemo nasilje slobodom, a strah ćemo zameniti željom. Od danas, Španija je slobodnija, bezbednija zemlja za sve žene.“
Prema novom zakonu, žrtve više neće morati da dokazuju da su pretrpele nasilje ili zastrašivanje, ili da su pružale fizički otpor.
Svaki seksualni čin bez pristanka će se smatrati napadom.
„Saglasnost postoji samo kada je… jasno izražena volja“, piše u zakonu.
Paraliza strahom
Promena, koju je uvela levičarska koaliciona vlada Pedra Sančeza, u velikoj meri je podstaknuta takozvanim slučajem Manada ili „vučji čopor“, kada je pet muškaraca silovalo osamnaestogodišnjakinju u Pamploni tokom čuvenog festivala sa bikovima 2016.
Svi muškarci su proglašeni krivim za seksualno zlostavljanje i osuđeni su na po devet godina zatvora, ali ih je sud oslobodio optužbi za silovanje uz obrazloženje da nije bilo ni nasilja ni zastrašivanja.
Slučaj iz 2016. izazvao je proteste širom Španije i doveo do promene zakona
Pitanje pristanka bilo je ključno za ovaj slučaj.
Dok je pravni tim optuženih insistirao na tome da žrtva nikada nije rekla „ne“, ona je navela da je bila paralizovana strahom.
Presuda je izazvala veliku reakciju u društvu i masovne demonstracije na ulicama, a neki političari su otvoreni govorili protiv ove odluke.
Vrhovni sud je 2019. poništio presudu, proglasio petoricu optuženih krivim za silovanje i povećao im kazne na 15 godina.
Ukupno 2.143 slučaja silovanja prijavljena su u Španiji 2021, što je za 14 odsto više nego prethodne godine i to je do sada najveći zabeleženi broj.
Sedam drugih evropskih zemalja je od 2018. godine uvelo slične zakone o silovanju koji naglašavaju važnost pristanka.
To su: Danska, Hrvatska, Grčka, Malta, Švedska, Island i Slovenija, prema organizaciji Amnesti internešenel.
Međutim, iz desničarske stranke Voks (Vox), koja se zajedno sa konzervativnom Narodnom strankom protivila novom zakonu, naveli su da je zakon neizvodljiv u praksi.
Karla Toskano, poslanica stranke krajnje desnice, tvrdi da bi žene mogle da koriste novi zakon na štetu muškaraca koji nisu krivi
„Kada naterate sistem da ženama veruje bez dokaza, to stvara veoma opasno oružje koje bilo koja žena može da upotrebi da se osveti ili uništi život nevine osobe lažima.
„U mnogim slučajevima je nemoguće da muškarac dokaže pristanak“, rekla je Karla Toskano, potpredsednica stranke Voks.
Prostitucija i pornografija
Novim zakonom se predviđa i veća podrška žrtvama seksualnog napada.
Definicija seksualnog nasilja je takođe proširena.
Na primer, obuhvaćeno je uznemiravanje na javnom mestu gde je osoba ponižena neželjenim „seksualnim ili seksističkim izrazima, ponašanjem ili predlozima“.
Takođe, zabranjuje se oglašavanje kojim se jačaju rodni stereotipi ili za koje se smatra da promoviše prostituciju.
U tekstu zakona se navodi da je cilj da se „destimuliše potražnja za svim vrstama usluga povezanih sa seksualnom eksploatacijom, prostitucijom i pornografijom koja normalizuje seksualno nasilje“.
Osim toga, zakon poziva mlade seksualne prestupnike da prođu kroz programe obrazovanja o seksualnom ponašanju i ravnopravnosti.
Niz seksualnih napada koje su nedavno počinili maloletnici izazvao je zabrinutost.
Ranije ovog meseca, petorica tinejdžera uhapšena su u Valensiji zbog navodnog silovanja dve devojčice na pragu puberteta.
