Kao i za sve ostale probleme u rastu i razvoju deteta, i ovde je uloga roditelja jako važna. Pre svega, oni ne treba da vrše pritisak na dete, da ga preopterećuju obavezama i budu previše zahtevni prema njemu. Pored toga, od velikog je značaja da roditelji znaju da prepoznaju stres, tj. razne fiziološke manifestacije koje ukazuju da je dete pod stresom.
Slabljenje imunološkog sistema
Usled izloženosti stresu, telo deteta počinje da reaguje. Javljaju se mnoge fiziološke promene u vidu ubrzanog disanja, lupanja srca, znojenja i sl. U osnovi je pojačano lučenje kortizola (hormona stresa) i adrenalina, koji obezbeđuju telu brži protok krvi. Ovakve fiziološke reakcije u opasnim situacijama obezbeđuju organizmu mogućnost za rekaciju „bori se ili beži“. Kada je organizam deteta duži vremenski period izložen stresu ovakvo fiziološko stanje postaje iscrpljujuće za dete i funkcionisanje njegovog imunološkog sistema. Odbrambene sposobnosti tela bivaju oslabljene, pa je dete sklono virusnim infekcijama, alergijama i sl.
Poremećaj spavanja
Poremećaji ustaljenih navika u spavanju mogu da ukazuju na to da je dete pod stresom. Prisustvo stresa može različito uticati na detetov san. Kod neke dece, organizam počinje da reaguje na stres, tj. da se brani od njega tako što pojačava potrebu za snom, pa deca počinju da spavaju znatno duže nego što je za njih uobičajeno. Međutim, daleko je veći broj one dece kod kojih stres izaziva nesanicu. Ta deca ostaju budna do kasno u noć, postaju nervozna, zabrinuta i opterećena lošim mislima. Ona pokušavaju da shvate zbog čega se osećaju psihički loše, zašto su uplašena i zašto ne mogu da spavaju, što dodatno pojačava njihovu nesanicu.
Smetnje u radu sistema za varenje
Stres i stalno prisutno osećanje pritiska i brige koje dete oseća, mogu negativno uticati i na funkcionisanje sistema za varenje. Najčešće se mogu ispoljiti bol u želucu, mučnine i povraćanje, problemi sa stolicom (zatvor ili dijareja) koji su učestali i ponekad se stiče utisak da su postali hronični.
Ovakve smetnje su često praćene i promenom telesne težine. Neka deca kada su pod stresom počinju da preteruju sa unosom hrane, a neka pak ne mogu da jedu, pa su im obroci neredovni i minimalni.
Srčane smetnje
Srčane tegobe mogu ukazivati na to da dete trpi konstantan stres. Ispoljavaju se uglavnom u vidu tahikardije (ubrzanog rada srčanog mišića), visokog krvnog pritiska ili srčane aritmije.
To nipošto ne treba ignorisati, jer ukoliko su ove manifestacije prisutne duži vremenski period, mogu postati uzročnici mnogih ozbiljnih srčanih bolesti. Imajući ovo u vidu, pedijatri najčešće preporučuju deci vežbe disanja i aktivnosti koje će ublažiti dejstvo stresa na taj način što će se dete opustiti i relaksirati.
Pojava bolova
Dete se usled stresa može žaliti na glavobolju, bol u grudima, leđima, vratu, kičmi i sl. Ovi simptomi mogu da budu izvor brige i sumnje da je uzrok bola neko ozbiljnije oboljenje. Međutim, ako se utvrdi da je uzrok psihološke prirode, postoji niz relaksacionih aktivnosti koje treba potencirati kako bi dete uspelo da eliminiše ovakve smetnje. Tu spadaju: crtanje, igra na otvorenom, odlazak na izlet, bavljenje sportom i sl.
