Njeni tekstovi govore o prirodi i historiji žena, moralu, kulturi, duhovnosti, pravu na izbor, ženskoj slobodi u odnosu na mušku moć, mizoginiji kontradiktornim stavovima o ženama, sadističkim zakonima protiv žena, historiji ženske pokornosti i zahtjevima patrijarhalnog društva o zadanoj ženskoj ulozi.
Ova blogerica brani izbore žena koje se ne žele udavati i imati djecu, te otvoreno piše o odnosu žene, prirode i kapitalizma te objašnjava značenje istinske ženske slobode.
Otvoreno piše kako je patrijarhalni sustav spreman da brani nasilnike i silovatelje dok istovremeno nestaje ženske solidarnosti za ostale zanimljive i edukativne sadržaje toplo preporučujem da zapratite njen blog i zavirite u priče žena u borbi protiv retradicionalnih stavova društva.
Položaj žene na Balkanu
Kako ste bili inspirirani da počnete blog na Instagramu? Što vas je najviše motiviralo da objavljujete kvalitetne tekstove o feminizmu i položaju žena na Balkanu i svijetu?
Inspirisala me je radoznalost u vezi sa tim na koji način će ljudi sa ovih prostora reagovati na konkretne argumente radikalnog feminizma i, još važnije, na opovrgavanje nekih od najučestalijih anti-feminističkih argumenata, koji dolaze od strane konzervativnih desničara i liberala.
Domaće feminističke stranice se, uglavnom, bave prenošenjem vesti i statistikom femicida i silovanja, što jeste veoma važno, međutim, retko gde se mogu pročitati ili saslušati odgovori na, recimo, teorije zavere o jevrejima, koje se tiču porekla feminističkog pokreta ili na mit da je ovaj pokret sam po sebi anti-prirodan, odnosno da se u biti „protivi ženskoj biologiji“.
Smatram da našim feminističkim profilima nedostaju ovakvi elementi, te sam donela odluku da popunim prazninu i, ujedno, izložim i elaboriram argumente za stavove koje imam kao radikalna feministkinja.
Divne li riječi : „nerotkinja“
Imate vrlo upečatljivo ime na Instagramu Srpska nerotkinja koje udara u samu srž patrijarhata, kako ste ga osmislili? Koliko vas osobno iritira mjerilo vrijednosti žene po tome je li postala majka ili ne? Koliko je to štete donijelo ženskim emocijama?
Iza mog imena stoji interesantna pričica, jer je istina da nisam sasvim sama došla do ideje da se tako zovem, već se dogodilo to da sam besciljno listala komentare ispod neke feminističke objave na Instagramu i slučajno naišla na komentar jednog gospodina, koji je napisao nešto poput: „Klasična propaganda srpskih nerotkinja“, i tu sam pomislila: „Divne li srpske reči! Kako se toga nisam ranije setila?
“ Odmah sam odlučila da će mi se profil tako domišljato, moćno i kreativno zvati. Dosta sam razmišljala o nekom originalnom imenu za profil i ovim putem želim da se zahvalim pomenutom gospodinu što sam ga pronašla. Merilo vrednosti žene po tome da li je majka ili ne me u velikoj meri iritira iz više razloga, a glavni je taj što ostavljanje potomstva nije jedina stvar koju uključuje definicija vrednosti, koja glasi: „Najopštije verovanje o tome da li je i koliko nešto valjano, poželjno i korisno.“
Postoje hiljade i hiljade stvari koje ne podrazumevaju stvaranje porodice, a korisne su i poželjne. Na kraju krajeva, sve i da to nije tačno, zašto se na muškarce ne vrši jednak pritisak?
Jeste da je ženina uloga u reprodukciji veća i značajnija, ali to ne menja činjenicu da se ona ne može odigrati bez učešća oba pola. Ovakva očekivanja ne samo da potencijalno oštećuju žene fizički (ukoliko se, usled pritiska društva, odluče za to), s obzirom na notornu medicinsku i biološku činjenicu da trudnoća i porođaj nanose enormnu štetu organizmu, već udara na ženu kao čoveka u evolutivnom smislu. Pojasniću.
Čovek, kao najinteligentnija životinjska vrsta, ima određene potrebe, koje se razlikuju od potreba drugih životinja. Njihov prikaz se može videti u Maslovljevoj hijerarhiji potreba ljudskih bića, gde je reprodukcija smeštena u 1. nivo (bazični), dok se stvari kao što su finansijska obezbeđenost, prijateljstvo, samopouzdanje, intelektualna dostignuća, kreativnost i slično – nalaze u nekim višim nivoima piramide.
Dakle, kada govorimo ženama da je ostavljanje potomstva jedino što je važno u njihovim životima, mi ih svodimo na nivo životinja (svih onih koje nisu čovek), sprečavajući ih da se u potpunosti ostvare kao ljudsko biće tako što će ispunjavati potrebe svojstvene sebi kao biološkoj vrsti… dok se drugom polu ispunjenje svih pomenutih potreba dozvoljava. To je okrutan, zverski čin. Oblik nasilja.
Dvostruki standardi
S druge strane pitanje majčinstva je glavni predmet i za stakleni stop sprečava žene da napreduju u poslu, dobivaju otkaze, što mislite o tim dvostrukim standardima?
Čini mi se da postoje dva razloga za to. Pored patrijarhalno-mizoginih stavova kojima odiše društvo i koji poručuju ženama da deca treba da budu njihov prioritet, postoji i nešto što se zove lični interes.
U ovom slučaju, on je u suprotnosti sa tim da olakša ženama put ka tome da se ostvare kao majke, jer „nijednom poslodavcu nije u interesu da zaposli radnika koji će odsustvovati“. Drugi razlog bi mogao biti taj što unutar patrijarhalnog sistema nema mesta za žene u radnoj snazi (javnoj sferi). Plaćeno porodiljsko odsustvo bi samo dodatno privuklo žene karijernom putu i radu van kuće, a to je u suprotnosti sa „njenom ulogom“.
Patrijarhat ima mnogo zla u sebi, ipak možete li izdvojiti najgoru i jednu stvar, koja je, prema vašem mišljenju moguća da se brzo ukloni?
Najgora stvar, tačnije, oblik nasilja koji patrijarhat (muškarci) vrši nad ženama jeste ekonomsko nasilje.
Tokom proteklih vekova ono je bilo zapečaćeno zakonima. Surovo brisanje individualnosti žena i primoravanje svake od njih na isti način života, iz kojeg se ne može pobeći, uprkos međusobnim drastičnim prirodnim razlikama u temperamentu, ličnosti potrebama (a usuđuju se da kažu da su feministički ideali anti-prirodni)…
Traćenje intelektualnog potencijala i sposobnosti čitave polovine čovečanstva. Apsolutna dehumanizacija i svođenje na nivo nižeg bića, ne-čoveka, čak i nežive, bezdušne stvari poput lutke za priplod…
Sve pod eufemizmom „rodne uloge“. Što se tiče nekih stvari koje se mogu brzo ukloniti, rekla bih da se to odnosi na uvođenje određenih zakonskih regulativa, kao što su dekriminalizacija abortusa, kriminalizacija prostitucije ili pornografije i slično.
Istorija i biologija kao izvori argumentacije
Što vas najviše inspirira za teme na objavama, koje knjige i koju feminističku literaturu najviše čitate, postoji li pravac u feminizmu s kojim se možete najviše poistovjetiti?
Za pisanje o određenim temama me inspiriše isto ono što me je inspirisalo da otvorim profil. Želim da se ljudi, posebno žene, upoznaju sa racionalnim obrazloženjima arhetipa radikalnog feminizma, kojem se ja priklanjam.
Svoje argumente često potkrepljujem sociološkim istraživanjima i naučnom literaturom iz oblasti istorije i biologije. Većina ljudi biva iznenađena kada im saopštim da ne čitam feminističku literaturu.
Trenutno su mi poznati samo pojedini delovi knjiga kao što su „Drugi pol“ ili „Mistika ženstvenosti“. Želela bih da ih pročitam u celosti u budućnosti kada mi fakultetske obaveze budu to dozvoljavale. Osim oblasti feminizma, društvene nauke me generalno ne zanimaju mnogo. Ja sam prirodnjak.
Boginja zamenjena bogom
Što mislite o religijama, koliko su interpretacije različitih religija utjecale na položaj žene?
Kada je reč o poreklu religije, oformljene su naučne teorije i saznanja evolucionih biologa i psihologa, koje objašnjavaju na koji način je došlo do stvaranja podloge u ljudskom umu za religiozne ideje, odnosno koja bi bila darvinistička prednost (korisnost za opstanak) onoga iz čega je, kao nuspojava, proistekla religija.
Religija nije dobar aspekt života, naročito u 21. veku, jer sama po sebi predstavlja apsurd i nešto iracionalno, natprirodno, nedokazano. U knjizi „Dok je Bog bio žena“, koju je napisala Merlin Stoun, govori se o matricentralnoj organizaciji društva i ženskom božanstvu koje je bilo obožavano.
Kasnije, kada je čovek otkrio poljoprivredu i kada je fenomen „zavist na materici (eng. womb envy)“ stupio na snagu, organizacija društva postaje patrijarhalna, muškarci uspostavljaju kontrolu nad ženskim telima i životima, a Boginja je zamenjena Bogom, muškim tvorcem sveg života.
Sada žena više nije ta koja stvara život, nego muški bog. Religije koje poznajemo hiljadama godina su ništa više do produkt patrijarhalnog sistema, pri čemu odišu jezivom količinom mizoginije, koja se ogleda u ekonomskom nasilju (u nekim religijama i fizičkom, seksualnom) i svemu što ono podrazumeva, kulturi silovanja i socijalnoj hijerarhiji polova.
Biti religiozan za ženu znači biti što poslušniji muškom autoritetu i što svedeniji na inkubator.
Negativan uticaj religije na ženski život se ogleda u svim njegovim sferama, počev od psihičkog zdravlja, usled ubijanja dostojanstva, integriteta i nezavisnosti, sve do fizičkog, zbog pokornog trpljenja mogućeg maltretiranja i silovanja u braku, budući da je, na primer, u hrišćanstvu i islamu žena dužna da zadovolji svog muža u tom smislu. To je deo njene poslušnosti njemu.
Na jednoj objavi ste govorili o balansiranju ženskog karaktera između Lilith i Eve, možete li to pobliže objasniti?
Zapravo, nisam bila ja ta koja je govorila o pomenutom balansu, već žena po imenu Dušica Lečić Toševski, čiji sam citat okačila i prokomentarisala. Napisala sam da se ne slažem sa tim da su karakteri/ličnosti Eve i Lilit suprotne, jer nema osnove po kojoj bismo zaključili da je Eva submisivna, naprotiv.
Evina odluka da posluša sopstvenu intuiciju i ubere zabranjeno voće sa Drveta dobra i zla je moćan momenat. To je trenutak neposlušnosti samom Bogu, prkošenje Njegovom naređenju; dok je pokornost kojom je, potom, morala da služi muža predstavljala Božju kaznu, a ne njenu stvarnu prirodu.
Religijska doktrina ovim putem šalje lažnu poruku ženama – da je njihova sloboda (autonomija, nezavisnost, nepokornost) uzrok sve propasti.
Borba protiv hejtera argumentacijom
Budući da imate vrlo kvalitetne tekstove, namjeravate li možda objaviti knjigu?
Za sada ne. Ukoliko budem objavljivala bilo kakvu knjigu u toku svog života, to će biti moja autobiografija, te će se, verovatno, u okviru nje naći feministički sadržaj. No, nije isključeno ni da ću promeniti mišljenje. Ovo je jedna od onih stvari u vezi sa kojom ne mogu biti sasvim sigurna.
Primate li poruke i hejt komentare i kako reagirate na njih?
Naravno da ih dobijam. Štaviše, ponekad se zapitam: „Ako ja, kao profil sa malim brojem pratilaca, dobijam ovakve poruke, kakve li tek bljuvotine primaju veće feminističke stranice?“ Reagujem na njih u zavisnosti od tipa komentara/poruke.
Ukoliko osoba ne iznese nikakav argument koji bi opovrgao moju tvrdnju, već samo vređa i piše besmislice, tada obrišem i, ukoliko je uporna, blokiram. S druge strane, ako neko pokuša da zaista pokaže zašto misli da nisam u pravu, upuštam se u debatu.
Što biste poručili čitateljstvu portala?
Pre svega, želim da im se zahvalim što uopšte čitaju ovaj intervju. Za mene je ovo istinski neverovatna prilika; nikada nisam ni pomislila da bi mi ovaj profil mogao pružiti ovakvu mogućnost. Zahvaljujem se, najpre, Vama, Ružice, koji ste me kontaktirali.
Ženama koje čitaju ovo bih želela da poručim da se nikada ne opuštaju. Ukoliko neko pomisli da može uskratiti bilo koje pravo za koje smo se svojevremeno izborile, budite u pripravnosti da ih branite, da se borite, da napadnete, da povredite, da ubijete. Agresija je neophodna. Bes je ključ oslobođenja.
