Neke stvari koje se danas događaju veeeelikoj većini žena nisu bile moguće pre samo 15-ak godina, jer nije postojalo pogodno tlo za tako nešto.
Danas je to internet. I veoma je prikladan i pogodan za nadrkavanja raznih vrsta. Nadrkavanja muškaraca prema ženama. Jer, patrijarhat.
U moru raznih (i istih?) blogova, vlogova i kanala koji se bave konturisanjem i blendanjem, pojavila se Milica Lepotica. Milica Lepotica se bavi stvarima kojima se druge osobe na našem prostoru ne bave. Ili barem ja nisam naišla na neku takvu.
Razgovarale smo sa Milicom Lepoticom.
Čime se konkretno bavi tvoj kanal?
Moj kanal se bavi nekom vrstom aktivizma. Nas devojke niko ne uči kako da se nosimo sa raznim sranjima u životu, i uz to smo još od malih nogu naučene da ćutimo i trpimo, i da osećamo krivicu za sve što se dešava, pa ja pružam neku drugačiju perspektivu. U principu, volela bih da je meni neko sve ovo rekao kad sam bila tinejdžerka. U videima pričam o tipovima onlajn zlostavljača i dajem predloge šta sa njima da se radi i na koji način da ih se tretira.
Kako si došla na ideju da pokreneš jedan ovakav kanal?
Moje drugarice vode kampanju „Mogu da neću“ i smatram da su radionice koje one drže sa devojkama (i ponekim momcima) po srednjim školama širom Srbije izuzetno dragocene. Obrađuju se teme poput partnerskog nasilja, nasilja generalno i želela sam da doprinesem celoj toj priči.
Koja je tvoja ciljna skupina, kome se obraćaš u svojim videima?
Obraćam se prvenstveno devojkama, nešto manje momcima, ali imam u planu neki video da posvetim i njima.
Koliko je uznemiravanje i zlostavljanje na internetu kod nas prisutno?
Rekla bih da je prisutno svuda, pa i kod nas, jer danas skoro svi imamo pristup internetu, imamo mobilne telefone, naloge na raznim društvenim mrežama. Onlajn smo skoro 24/7. Problem leži u tome što niko ovaj fenomen ne shvata ozbiljno ili postoji neka priča kako je to bezazlena sprdnja na netu, dok je zapravo onlajn nasilje produžetak nasilja u stvarnom životu. Neće neki momak da bude divan prema svojoj devojci, recimo, i onda da ode na net da se iživljava. Internet nije neki izolovani balon gde važe druga pravila, već nadogradnja stvarnog života.
Koliko je ta vrsta nasilja prepoznata?
Nažalost, rekla bih da nije preterano prepoznato, bar u Srbiji. Kao što rekoh, retko ko fenomen onlajn nasilja doživi ozbiljno i zato mislim da moramo vrštiti pritisak na institucije i tako ih naterati da rade svoj posao. Dakle, da prijavljujemo sve dok im se ne popnemo na glavu i dok ne kažu “okej, ajde da uradimo nešto”, nebitno da li se radi o onlajn uznemiravanju ili nasilju koje doživljavamo u stvarnom životu.
Tvoja poruka za kraj…
Tebra, blok.
Kakva su vaša iskustva sa uznemiravanjem na Internetu?
