Psihoterapeut Bret Kar u knjizi “Seks i psiha” (“Sex and Psyche”) definiše seksualnu fantaziju kao misaoni tok koji imamo tokom masturbacije ili seksualne aktivnosti s partnerom, tokom konzumacije pornografskog ili nekog drugog sadržaja. Ovaj autor smatra da svi posedujemo unutrašnji pornografski bioskop koji na projektoru našeg uma prikazuje seriju intimnih i često vrlo razrađenih seksualnih fantazija:
“Kakav god bio sadržaj naših fantazija, nema tog svesnog ljudskog bića koje se ne prepušta procesu stvaranja fantazija, često neizgovorenih miliona fantazija, tokom svog života”.
Fantazije često mogu donositi užitak, ali one takođe mogu podrazumevati izvesnu neprijatnost, ističe Kar:
“Fantazije često u nama istovremeno podstiču i uzbuđenje i gađenje, proizvodeći tako veliku psihološku pometnju”.
U kontekstu odnosa žena prema sopstvenoj seksualnosti, ova pometnja može biti naročito izražena uzevši u obzir poruke kojima su žene izložene tokom seksualnog razvoja. Još 70ih godina prošlog veka Nensi Frajdej (Nancy Friday), autorka čuvene zbirke seksualnih fantazija “Moj tajni vrt” (“My Secret Garden”), istakla je da je tokom prikupljanja građe za svoju knjigu uočila izražen osećaj krivice, srama i samooptuživanja među sagovornicama. “Osećati se krivom ne zato što si nešto učinila, nego zbog nečega o čemu si samo mislila — to je tužno”, komentariše Frajdej.
Kar u svojoj knjizi ističe da, pretražujući literaturu, nigde nije naišao na definiciju “normalne seksualne fantazije” niti vidi potrebu za istom. Većina stručnjaka koji istražuju seksualnost se slaže da je svesno upoznavanje svojih preferenci i kreiranje setinga u kojima se osećamo bezbedno da ih istražujemo od velike važnosti za mentalno zdravlje. U prilog tome da poznavanje sopstvenih fantazija može doprineti bogatijem seksualnom životu govore i istraživači sa Univerziteta u Granadi: “Što više fantazija žena poseduje, češće je u mogućnosti da doživi seksualnu želju”. Autori ističu da se u okviru terapijskog rada elaboracija seksualnih fantazija često koristi za smanjenje anksioznosti vezane za seksualnu aktivnost.
I vaša seksualna želja je važna, istražite je.
Definisanje seksualne želje i danas predstavlja izazov istraživačima i praktičarima koji se njome bave stoga možemo reći da su danas gotovo podjednako važne definicije koju daju dijagnostički priručnici kao i one koje daju pojedinci iz sopstvenog iskustva. Ono oko čega se većina slaže jeste da doživljena seksualna želja može da bude pokrenuta iskustvima koja lociramo kao više “unutrašnja” (seksualne fantazije, imaginacija, sećanja) ili “spoljašnja” (opažanje neke osobe ili situacije kao seksualno privlačne) te može rezultovati ponašanjem, ali ne mora. Obično je praćena seksualnom tenzijom koju doživljavamo na telesnom nivou, ali to ne mora biti slučaj.
Jedan od zanimljivih rezultata u okviru istraživanja polnih razlika jeste da na uzorku žena postoji značajna razlika u onome što istraživači registruju kao fiziološku seksualnu pobuđenost žene i subjektivni doživljaj seksualne želje o kom ona izveštava.
“Za razliku od muških ispitanika gde postoji jasna korelacija fizioloških mera uzbuđenja i onog što ispitanici kažu da doživljavaju, kod žena ta korelacija gotovo da ne postoji”, izveštava Sindi Meston (Cindy Meston) sa Univerziteta u Teksasu.
Jedno od tumačenja bi, svakako, moglo da bude da žene doživljavaju puno više društvenih zabrana na temu izražavanja sopstvenog seksualnog uzbuđenja što se odražava i na to koliko o njemu mogu da govore, te i koliko su ga uopšte svesne. Istraživači ukazuju na pritisak koji društvo vrši na žene da se uklope u društvene uloge u kojima nema mesta za bavljenje seksualnom željom, niti se ženama pruža adekvatan rečnik da o toj temi govore. Takva situacija može da kreira unutrašnji konflikt. Žene često ostaju u raskoraku sa svojom seksualnom željom ili telesnim uzbuđenjem zbog društvenih posledica koje predviđaju da bi po njih imalo da svoje iskustvo uvaže.
Takođe, istraživanja pokazuju da žene odlikuje promenljivost seksualne želje koja donekle korespondira sa fazama životnih ciklusa poput menstruacije, zatim trudnoće, dojenja i menopauze. Osim tih ciklusa, seksualna želja i individualno varira za svaku ženu. Rezultati ukazuju na to da je seksualna želja na uzorku žena fludina i fleksibilnija nego na uzorku muškaraca, te da žene često izveštavaju o tome da osećaju privlačnost i prema muškarcima i prema ženama.
Zanimljivo je da, dok kod muškaraca seksualna želja najčešće prethodi doživljenom telesnom uzbuđenju, kod žena često može biti obrnuto – sama seksualna aktivnost ili neka druga aktivnost koja izaziva telesno uzbuđenje može voditi ka psihološki doživljenoj seksualnoj želji. Ovaj podatak može biti od značaja za razumevanje načina na koji žene doživljavaju seksualno uzbuđenje, kao i za tretiranje seksualnih disfunkcija kod žena. Ukoliko vas zanima da istražite više svoju seksualnu želju, instrument koji vam može poslužiti nalazi se na ovom linku. Osim upitnika poput ovog, jedna od važnih stavki u okviru bolje brige o sopstvenoj seksualnosti može biti samostalno istraživanje stimulusa koji aktiviraju ili deaktiviraju vašu seksualnu želju.
Najzad, važno je napomenuti da izostanak seksualne želje neretko biva društveno stigmatizovan. Pokret za prava aseksualnih osoba ističe da se oko 1% opšte populacije danas izjašnjava kao “aseksualno” i da im izostanak seksualne želje ne ometa život. Terapeuti koji rade s parovima ističu da neretko razlike u seksualnoj želji između partnera uslove okrivljavanje onog čija je želja slabije izražena, te da se tada terapijski proces usmerava otklanjanje krivice i osude među partnerima, kao i na poboljšanje komunikacije na tu temu.
Povećajte svest o telesnim senzacijama.
Psihološkinja Sindi Meston ističe da većina žena ne obraća pažnju na telesne senzacije, naročito one koje potiču iz genitalne zone. Ona smatra da žene tokom socijalizacije usvoje poruku da bi trebalo da ih zanemaruju. Stoga, kada se zanimaju za sopstvenu seksualnost, žene češće posežu za vrednostima i uverenjima svoje socijalne okoline a mnogo manje se posvećuju istraživanju sopstvenih preferenci i telesnih senzacija. Jedna prošlogodišnja studija o ženskim seksualnim iskustvima nalazi da postoje brojne varijacije u pogledu toga kakav dodir žene preferiraju, u kojim delovima tela, s kakvim pritiskom, da li se on ponavlja i na koji način. Autori osnažuju žene da razvijaju precizniji i bogatiji rečnik kojim mogu da opišu sopstvene preference kako bi mogle bolje da upoznaju svoju seksualnost.
Terapeutkinja i koordinatorka tima za istraživanja ženske seksualnosti Lori Broto (Lori Brotto) sa Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji, osnažuje žene da “povedu Budu sa sobom u krevet”. Ona ističe da česta nepovezanost između senzacija u genitalnoj zoni i svesnosti žena o njima (tj. oslabljena interoceptivna svesnost) utiče značajno na seksualno funkcionisanje. Osuđujući unutrašnji glasovi, misli o neprimerenosti, te osećanja stida, krivice i uznemirenosti često imaju monopol nad iskustvom žene koja istražuje svoje telesne senzacije u seksualnom kontekstu. Prema Brotovoj, one često odvlače pažnju, onemogućavaju ženi da bude punom pažnjom prisutna i osiromašuju doživljenu seksualnu želju.
Stoga, autorka predlaže ženama da praktikuju meditacije koje vežbaju usmeravanje pažnje na različite delove tela i povezivanje sa senzacijama na način koji neguje prihvatanje onog što telo doživljava. Uz ovakvu praksu žene iznova uče da vrednuju svoje telesne doživljaje i bivaju u kontaktu s njima. Brotova nalazi da treniranje žena da praktikuju meditacije značajno doprinosi njihovoj mogućnosti da uživaju u seksualnim aktivnostima. Prenosimo vam prevod jednog ciklusa meditativnih aktivnosti u celosti. Uživajte!
Program Lori Broto
- Žene prvo nauče bazične principe tzv. “Mindfulness” prakse u neseksualnom kontekstu. Cilj je vratiti um nazad na sadašnjost kad god se pojave misli koje odvlače pažnju. Jedan od načina da se to vežba jeste da uzmete neki predmet poput novčića ili oraha i da polako istražujete kakvog je ukusa, mirisa, teksture i izgleda. Ukoliko misli počnu da lutaju, nežno vratite pažnju na objekat. Vežbajte ovo 10 minuta svakog dana menjajući aktivnost (npr. dok hodate, jedete obrok, perete sudove). Svakako možete da vežbate i tradicionalniju verziju meditacije: zatvorite oči i u tišini se fokusirajte na svoj dah.
- Potom, žene uče da istražuju svoje telo na neseksualan način tako da im to istraživanje ne pričinjava stres. Cilj je steći izvesnu kontrolu nad osuđujućim mislima koje komentarišu fizičku pojavu žene. Provedite vreme posmatrajući svoje telo tokom tuširanja ili u periodu nakon dok se suši. Primetite kada se pojave osuđujuće misli i povedite svoj um nazad na posmatranje svog tela. Ponovite vežbu koristeći ogledalo koje vam pruža uvid u genitalne delove tela. Dodirnite te predele svog tela na neseksualan način i ostanite svesni nekih osuđujućih misli ukoliko se pojave, pa polako preusmerite pažnju nazad na ono što ste radili.
- U ovom koraku žene ponavljaju vežbu iz prethodnog koraka, ali ovog puta njoj pridodaju seksualnu notu. Cilj ovog koraka je da pomogne ženama da promene način na koji posmatraju svoje telo i uživaju u senzacijama na seksualan način. Tokom aktivnosti iz drugog koraka izgovorite sebi “Moje telo je seksualno”, “Ja sam seksualna osoba”, “Uživam u svojoj seksualnosti”.
- Najzad, žene uče da povežu telesno uzbuđenje i emocionalno zadovoljstvo. U ovom koraku možete se služiti seksualnim stimulusima koje preferirate. U ovom koraku se meditativna aktivnost integriše sa seksualnim uzbuđenjem tako da žene prate kakve senzacije doživljavaju.