U režiji Lordana Zafranovića, film “Haloa, praznik kurvi”, postao je sinonim za provokaciju, umetničku slobodu i pomeranje granica. Premijerno prikazan 1988. godine, izazvao je buru reakcija širom Jugoslavije, ne samo zbog otvorenih scena erotike, već i zbog hrabrosti glavne glumice da ulogu odigra do kraja, telom i dušom.
Neda Arnerić je u filmu tumačila lik Majre, žene iz Zagreba koja, tokom letovanja na Hvaru, započinje vezu sa znatno mlađim muškarcem (koga igra Ranko Zidarić), iako je udata za starijeg, krutog Nemca Manfreda (Stevo Žigon). Ljubavna drama, puna tenzije, vizuelne ekspresije i psihološke dubine, ušla je u istoriju upravo zahvaljujući sceni koju su Neda i Ranko snimili.
– Nisam imala pojma o seksualnosti i igrala sam nešto što još nisam doživela. Naučila sam vrlo rano da je snimanje filma posao koji se u dogovoru s rediteljem treba ozbiljno obaviti. U scenariju je, na primer, pisalo: “Oni se bude ujutru i nakon vođenja ljubavi kreće priča”. A ja u to vreme nisam ni znala kako se vodi ljubav. Bio je to deo mog zanata. Ljudi su pisali i pričali svašta o meni, a ja se smatram dobrim zanatlijom – izjavila je Neda u intervjuu za koji su urednici tada dali naslov: “Snimala sam scene seksa dok sam bila devica”.
Za ulogu Majre, osvojila je Zlatnu arenu u Puli, što je dodatno potvrdilo da talenat i profesionalizam uvek nadvladaju senzacionalizam.
Uspon i teret slave
Nakon filma, Neda je proglašena za jednu od najlepših žena jugoslovenske kinematografije. Njena lepota bila je besprekorna, ali ono što je publiku istinski privlačilo bila je njena ranjivost – ona tišina u pogledu koja govori više od dijaloga.
Slava joj se otvorila širom, ali unutrašnje borbe nikada nije uspevala da ostavi iza kamere. O glumi je govorila kao o zanatu, ne kao o glamuru. O publici kao o odgovornosti, ne kao o aplauzu.
Život posle gubitka
U poslednjim godinama života, Neda se povukla iz javnosti. Smrt njenog supruga, doktora Milorada Mešterovića, ostavila je na njoj dubok trag. Dva meseca nakon njegove smrti, 27. februara, njen brat ju je pronašao onesvešćenu na podu stana. Bila je na ivici smrti zbog prekomerne doze lekova za smirenje u kombinaciji s terapijom za hipertenziju.
Lekari su uspeli da je stabilizuju, ali borba sa depresijom se nastavila.
Poslednji dan
Preminula je 10. januara 2020. godine, tiho, u svom stanu u Beogradu. Brat je pozvao bravara jer se Neda nije javljala na telefon. Pronašao ju je za trpezarijskim stolom.
Vesti o njenoj smrti potresle su ceo region. Otišla je žena čiji je život bio spoj umetnosti, discipline i krhkosti. Iza sebe nije ostavila decu, ali je ostavila generacije gledalaca kojima je prirasla srcu.
Neda Arnerić nije bila samo glumica, bila je simbol jedne epohe, generacija umetnica koje su znale da nije najteže biti naga pred kamerom, već ogoliti dušu pred svetom. Hrabro, tiho i dostojanstveno, do samog kraja.
