Većina prodavnica na pijaci Edzranavo je zatvorena, ali kiosk butici niču na svim proširenjima njenih popločanih hodnika. Haljine, bokserice, kravate, tregeruše i grejači za uši vise sa golih greda poput zavesa.
Jednog martovskog jutra Amah Ajivi, dizajner i prodavac odeće, brljao je po gomili radničkih odela, rukama ukrašenim masivnim srebrnim prstenjem. “Možete da pregledate sve ovo i nađete samo jedan komad, ili nula, ili 20”, govori dok prebira po stvarima i nadvikuje se sa prodavcima.
Ajivi kaže da traži “old skul i vintidž, dobre boje i materijale” koje će kasnije poslati u Pariz i preprodati kao svoju marku Marché Noir.
Pijaca Edzranavo, otvorena šest dana nedeljno, centar je polovne odeće u Lomeu. Roba mahom dolazi iz Evrope. Togo je 2016. uvezao 54 miliona dolara vrednu polovnu robu, navodi Opservatorija ekonomske kompleksnosti. Većina je donirana. Kada odeća stigne, sortira se, prepakuje i prodaje u balama.
Dok uvoznici obezbeđuju povoljnu odeću za siromašne mušterije, takođe potkopavaju lokalne tekstilne industrije. Prošle godine, Istočnoafrička zajednica, organizacija šest zemalja, uvela je visoke poreze na uvoz polovne robe sa idejom da do 2019. ona bude zabranjena.
Organizacija se nadala da će na taj način zaštititi i podstaći razvoj lokalnih tekstilnih industrija. Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika zapretila je da će izbaciti te zemlje iz trgovinskog sporazuma sa afričkim zemljama ako ne ukinu poreze. Samo je Ruanda ostala pri restrikcijama i u martu su SAD saopštile da su suspendovale zemlju iz sporazuma.
Nigerija je dugo zabranjivala uvoz second hand odeće. Ali je to samo uticalo na potražnju. Polovna odeća je krijumčarena u Nigeriju, i u Lomeu Nigerijci dominiraju preprodajom. Viktor Čukvu, Nigerijac koji u Togu radi od 1983, ima butik na pijaci i skladište u blizini. “Moda uvek vrati stare stvari”, kaže.
Marché Noir nudi vintidž komade, afričke rukotvorine i originalne stvari za muškarce i žene. Za žene, Ajivi bira fanki svilene haljine i suknje. Za muškarce je sklon uniformama: vojnim, radničkim i teksas na kojima ponekad štampa svoj logo.
“Nekada smo se zvali Marché Noir Pariz ali je sada Lome–Pariz”, kaže. “Promenio sam ime jer radim odavde mnogo i želim da sačuvam svoj afrički identitet.” Lome je mesto odakle većina njegovih vintidž odevnih komada stiže – čak i francuskih. Ali novac zarađuje u Francuskoj.
Ajivi na svoje učešće u modnoj industriji gleda kao na komentar konzumerizma. “Moda je previše brza. Previše stvari se pravi. Moramo da stvorimo stil onim šta imamo.”
Odeća koju vrati u Evropu osvetljava kanale kojima se kreće nakon što je prvi vlasnici odbace. “Vraćam je nazad da bih dokazao, da bih pokazao da je modna industrija preterana”, kaže.
Poslovni model Marché Noira hrani se tom preteranom produkcijom. Odeća je jeftina tamo gde je Ajivi kupuje. Komad poskupljuje kako se kontekst promeni.
U Lomeu, vintidž komadi koje traži su izašli iz mode. U Parizu, oni su moderni i puni stila. Odeća koju Ajivi donosi odražava život proživljen između zemalja.
“U Africi, mnogo stila ima na ulicama. Klinci na ulicama, žene koje prodaju ribu, svi oni imaju stil koga nema nigde drugde. To nas inspiriše”, rekao je on.
Ajivi to naziva “afro estetikom”.
Uvođenje tradicionalnih afričkih tkanina u savremeni dizajn je veoma popularno kako na kontinentu, tako i u dijaspori. Maki Oh je uspešna nigerijska dizajnerka koja tradicionalne tehnike bojenja uključuje u svoje modele. MaXhosa by Laduma je južnoafrički brend koji radi nešto slično, inkorporirajući ksosa estetiku u svoju trikotažu.
“Želim to da donesem ovde u Evropu. Za dve godine želim da ovo bude svuda, u svakom listu, na ulici”, kaže Ajivi.
