Iako možda ne biste pomislili, zakon reguliše imena koja dajate deci! Tako da, ako previše ostavite mašti na volju, vaša predlog za ime detetu može da završi kod nadležnog organa, koji ceo slučaj mora podrobno da preispita. Da ne upadnete u nepotrebne komplikacije, bilo da živite u Srbiji, ili u nekoj stranoj zemlji, u nastavku saznajte na koje važne stavke porodičnog zakona morate da obratite pažnju.
Poslednjih godina roditelji sve češće žele da njihovo dete nosi posebno, neobično i potpuno originalno ime. Trendovi se menjaju iz generacije u generaciju, pa su danas veoma popularna stara imena, kratka i jednosložna, strana, ali i imena arapskog porekla. Međutim, želja za originalnošću ponekad ode toliko daleko da mnoga deca kasnije jedva čekaju da promene ime koje su dobila po rođenju.
Upravo zbog toga u mnogim državama postoje liste zabranjenih imena. Razlog je svuda isti – zaštita deteta od ruganja, ponižavanja i podsmeha tokom života. Takve liste ne nastaju slučajno, već uglavnom nakon pokušaja roditelja da detetu daju ime koje je toliko neobično da prelazi granicu dobrog ukusa.
Šta zakon kaže u Srbiji?
Kada je reč o Srbiji, Porodični zakon jasno reguliše ovu oblast. Prema članu 344, roditelji imaju pravo da svom detetu izaberu ime, ali ono ne sme biti pogrdno, ne sme vređati moral niti biti u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine.
Ako roditelji insistiraju na imenu koje nije u skladu sa pravilima, matičar je dužan da predmet prosledi nadležnom organu starateljstva koji donosi konačnu odluku.
Član 344 Porodičnog zakona tačno kaže:
Ime deteta određuju roditelji.
Roditelji imaju pravo da se ime deteta upiše u matičnu knjigu rođenih i na maternjem jeziku i pismu jednog ili oba roditelja.
Roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime deteta, ali ne mogu odrediti pogrdno ime, ime kojim se vređa moral ili ime koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine.
Ime deteta određuje organ starateljstva ako roditelji nisu živi, ako nisu poznati, ako u zakonom određenom roku nisu odredili ime detetu, ako ne mogu da postignu sporazum o imenu deteta, odnosno ako su odredili pogrdno ime, ime kojim se vređa moral ili ime koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine.
Lucifer, Juda, Metalika i Elvis na listi zabranjenih
Pojedine države imaju veoma stroga pravila kada su u pitanju imena koja nose negativnu simboliku ili asociraju na kontroverzne istorijske, mitske ili književne ličnosti.
Tako je u Švajcarskoj zabranjeno ime Juda, dok je jedan bračni par u Nemačkoj pokušao dete da nazove Lucifer. Njihov zahtev je odbijen, a ime je završilo na listi zabranjenih.
Iako zvuči neverovatno, postoje i roditelji koji su želeli da deci daju imena po muzičkim ikonama i poznatim brendovima. U Švedskoj su tako zabranjena imena Metalika i Elvis, dok je Francuska zabranila ime Princ Vilijam, ali i neka imena koja smatra neobičnim ili neprikladnim, među kojima se našla čak i Jagoda.
Supermen, Ikea, Nutela i Fejsbuk
Bizarnim idejama tu nije kraj. U pojedinim zemljama roditelji su pokušavali da svoju decu nazovu po automobilima, društvenim mrežama, proizvodima ili izmišljenim junacima.
Tako su među zabranjenim imenima širom sveta završili:
- Supermen i Ikea u Švedskoj
- Nutela i Mini Kuper u Francuskoj
- Mercedes i Šanel u Švajcarskoj
- Fejsbuk u Meksiku
Nadležni organi u ovim državama procenili su da bi takva imena mogla negativno da utiču na dete i njegov život u društvu.
Srbija ne zaostaje kada su čudna imena u pitanju
Iako mnoga neobična imena kod nas nisu zvanično zabranjena, neka su godinama izazivala veliku pažnju javnosti i završila na listama najčudnijih imena u Srbiji.
Među imenima za devojčice izdvajaju se: Duga, Mirođija, Pravda, Hajdi, Sjajna, Princeza, Svila, Pepeljuga.
Kada su muška imena u pitanju, posebnu pažnju su privukli: Ris, Dinarko, Svilenko, Tarzan, Mrgud, Granit, Omiljen i Gljeb.
Posebno je zanimljivo ime Gljeb, za koje mnogi ni danas ne znaju šta zapravo znači.
Trendovi prolaze, ime ostaje zauvek
Iako roditelji često žele da budu drugačiji i svom detetu daju ime koje niko drugi nema, stručnjaci upozoravaju da bi pri izboru ipak trebalo misliti na budućnost deteta. Ime nije samo trenutni trend ili izraz kreativnosti roditelja – ono dete prati kroz ceo život.
Zato mnogi smatraju da između originalnosti i preterivanja ipak mora da postoji granica.
