Sve znamo za Dan žena i proslavljamo ga i čestitamo na svoj način, u skladu sa svojim uverenjima, poznavanjem istorije, i svešću o društvu u kojem živimo.
Neke još pamtimo “čestitku” onog glumca koji je stručno objasnio da su muškarci izmislili cepanje atoma a žene sarmu, i zato je Dan žena važan, neke birate da pamtite kako čita ruske bajke i dodaje loptu Moši, ali sve je to normalno i svakom svoje.
No, da ovaj tekst ne bi prešao granice knjigoložničkog, ostaviću se tuđih oblasti i navrnuti ga na preporuke knjiga koje možete pokloniti ženama u svom životu, ako već nešto poklanjate, za Osmi mart.
“Drugi pol”, Simon de Bovoar
Simon de Bovoar (1908—1986) bila je književnica, filozofkinja egzistencijalizma, teoretičarka, politička aktivistkinja i feministkinja.
Njena knjiga “Drugi pol”, objavljena 1949. godine, predstavlja jedno od najznačajnijih feminističkih delâ dvadesetog veka. Bavi se temeljnom analizom položaja žene i njene uslovljenosti ženskošću kroz istoriju, ženskom seksualnošću i homoseksualnošću.
Eva Bahovec kaže da tu “u prvom planu nije pitanje kakva žena treba da bude, već šta ženskost znači u realnosti, ljudskoj civilizaciji, patrijarhalnom društvu: deskripcija stanja, analiza procesa ‘nastajanja žene’”, a sama Simon de Bovoar tvrdila je da nije bila feministkinja dok je nisu počele čitati žene, tj. da feminizam ne postoji bez međusobnog povezivanja žena — mišljenjem, kritikom i čitanjem.
Žena se ne rađa, ženom se postaje, što diktira kultura, muškarac, u kojoj je On subjekt a Ona Drugo. Jer koncept žene ne određuje biologija, nego kultura.
Izdavač: BIGZ
“Sluškinjina priča”, Margaret Atvud
Margaret Atvud (1939) višestruko je nagrađivana književnica i književna kritičarka. Iako piše i poeziju, najpoznatija je kao autorka romanâ.
Distopijski roman „Sluškinjina priča” prvobitno je objavljen 1985. godine. Tridesetak godina kasnije, povampiren je zbog velike popularnosti televizijske serije snimljene po njemu, i ponovo uspeva da zaprepasti svilenije a od tvrđih čitalaca otrgne sumorni klimoglav.
Govori o totalitarnom režimu mizoginog ne-baš-sasvim-izmišljenog Gileada, u kojem su žene svedene na svoje genitalije, na rasplodnu marvu, u (prividnom) cilju repopulacije zemlje razorene ekološkom katastrofom.
“Slobodne možete da budete na više načina”, reče Tetka Lidija. „Slobodne ‘da’ i slobodne ‘od’. U vreme anarhije, imale ste slobodu ‘da’. Sada imate slobodu ‘od’. Ne potcenjujte je.”
P.S. “Dosta reči — nek zakmeči” nije citat iz romana, ali lako bi mogao biti.
Izdavač: Laguna[nextpage]
“Govor stvari”, Anđelija Lazarević
Anđelija Lazarević (1885—1926) bila je književnica, slikarka, bolničarka, društveno-kulturna aktivistkinja i nastavnica, ali čak je i danas, kad je njeno delo zahvaljujući Službenom glasniku izašlo u narod, uglavnom pominjana kao kći Laze Lazarevića “koja se interesovala za književnost”.
Miloš Crnjanski je o Anđeliji Lazarević rekao da je u našu književnost donela ‘malu renesansu’, a Zorica Hadžić nam je u knjizi naslovljenoj „Govor stvari” (2011) priredila njene sabrane spise. „Govor stvari” pripada ediciji Sopstvena soba, koja oživljava nepravedno zaboravljene književnice i daje im dugo prigušivani glas.
Na mom putu pratili su me mesec i moja senka. I što je dublja bivala noć, sve je jasnija bila svetlost mesečeva, i što je jasnija bivala svetlost mesečeva, sve je tamnija bila senka koju sam bacala preda se na put.
I ja sam stupala na svoju senku idući unapred dok je svud okolo bila svetla noć; stupala sam na jedno tamno mesto na širokom drumu koji se belio kao srebrna reka — na senku koju sam bacala pred svoje noge.
Tako sam prešla ceo svoj dugi put…
Izdavač: Službeni glasnik
Dnevnik Virdžinije Vulf
Virdžinija Vulf (1882—1941) bila je književnica i osnivačica feminističke književne kritike. Danas je najpoznatija po romanu “Gospođa Dalovej”, “Sopstvenoj sobi” i samoubistvu.
Čitajući njen “Dnevnik” (najsvežije izdanje na našem jeziku objavljeno je 2017. godine), kroz gustiš samokritike i ličnih previranja, možemo pratiti ne samo razvoj jedne spisateljice, nego i lanac kauzalnosti koji gradi jednu po svemu naročitu ličnost.
Pišem s velikom stidljivošću, podsećajući se ispraznog i damskog pisanja. Brauning je zbunila sve generacije, prihvatajući te kritike. Što se mene tiče – ja pišem. Instinkt izbija iz mene poput smole iz drveta. Mana mojih opisa jeste naginjanje preteranoj izričnosti.
Izdavač: Ukronija[nextpage]
“Moja genijalna prijateljica”, Elena Ferante
Elena Ferante je pseudonim. Pretpostavlja se da je rođena 1943. godine i da je žensko, zna se da je potpisala nekoliko izvrsnih romana.
“Moja genijalna prijateljica” (2011) prva je knjiga iz popularne i naširoko obožavane “Napuljske tetralogije”, koja prati živote dveju prijateljica, kroz odrastanje i preobražaj i njih i društva čiji su deo. Pisana lepljivo i razorno, jedna je od priča koje će žene generacijama prepoznavati u svojoj.
Ne osećam nostalgiju prema našem detinjstvu, prepuno je nasilja. Svašta nam se događalo, u kući i napolju, svakoga dana, ali ne sećam se da sam ikada pomislila da je posebno ružan život koji nam je podaren. Život je bio takav i gotovo, rasle smo s obavezom da ga otežamo drugima pre nego što ga drugi otežaju nama.
Izdavač: Booka
“Stakleno zvono”, Silvija Plat
Silvija Plat (1932—1963) pesnikinja je i prozaistkinja sa životom koji i dalje zasenjuje njeno književno delo. Trebalo bi da bude poznata po uticaju na ispovednu poeziju, i ja se neću baviti ‘usudom’ (imate o tome svašta svuda, istražujte).
Roman „Stakleno zvono” (1963) jedini je roman ove značajne pesnikinje. Prvobitno objavljen pod pseudonimom, predstavlja ličnu priču o nesnađenosti u svetu, o teretu očekivanja, teretu vremena, teretu depresije koja je dan-danas tabu.
Ovaj hotel – Amazonka – bio je samo za žene, a to su većinom bile devojke mojih godina, s bogatim roditeljima koji su želeli da budu sigurni da njihove kćeri žive tamo gde muškarci ne mogu do njih da dopru i obmanu ih; a sve su pohađale otmene škole za sekretarice kao što je škola Keti Gibs, gde su na časovima morale da nose šešire, čarape i rukavice, ili su upravo završile škole kao što je škola Keti Gibs i bile sekretarice direktora i nadobudnih mladih poslovnih ljudi i naprosto su visile u Njujorku, čekajući da se udaju za nekog čoveka od karijere.
Izdavač: Laguna[nextpage]
“Moj muž”, Rumena Bužarovska
Rumena Bužarovska (1981) jedna je od najznačajnijih živih književnica u regionu. Piše kratke priče i razvejava tabue, izjedna i naizmenično.
“Moj muž” (2014) je treća zbirka priča Rumene Bužarovske. Između njenih korica jedanaest žena priča trenutke preloma u svojim životima, sve u zavisnosti od muškaraca čije su, sve uslovljene novim prezimenom. U pričama nema ogorčenosti na ‘prvi pol’, ni povlađivanja ‘lepšem’. Sve je otvoreno i precizno, ali i dalje svako čita prema sebi.
“On ti je muž. Ti si ga izabrala, ti ga moraš i trpjeti. Razvod ne dolazi u obzir”, rekla je i puhnula u crveni lak što se sušio na njezinim dugim, pandžastim noktima. “Ne smiješ ga otjerati iz kuće, jer se tada možda i ne vrati”, rekla je i pogledala me u oči. “Sada me slušaj, kćeri. Govorim ti iz iskustva. Nje se trebaš riješiti.”
Izdavač: Booka //ja sam čitala i citirala hrvatsko izdanje//
“Priče za laku noć za male buntovnice”, Elena Favili i Frančeska Kavalo
Elena Favili je novinarka i preduzetnica koja je pre ove napisala 4 knjige za decu i pokrenula jedan dečiji magazin.
Frančeska Kavalo je pozorišna režiserka i književnica koja za sobom, ako ne računamo „Buntovnice”, ima 6 knjiga za decu i magazin koji je pokrenula sa Elenom Favili.
“Priče za laku noć za male buntovnice” (2016) divno je ilustrovana inspirativna knjiga za velike i male, koja sadrži 100 priča o izuzetnim ženama iz celog sveta. Devojčicama (i dečacima) ove istinite bajke mogu služiti kao uzor i potvrda da mogu biti bilo šta i da, iako kroz istoriju nismo bili, treba da budemo jednaki, s jednakim pravima i prilikama.
Srpsko izdanje razlikuje se od ostalih po tome što se umesto bajke o Hilari Klinton u njemu može pročitati priča za laku noć o Jeleni Dimitrijević. (Kad smo već tu, šta mislite o ovoj izmeni?)
Izdavač: Vulkan
Budite slobodne i čitajte.
Srećna vam borba, svaki dan!
