Ljubaznost domaćina može potpuno da promeni doživljaj putovanja. Prelep grad, dobra hrana i poznate znamenitosti brzo padaju u drugi plan kada se posetilac suoči sa neljubaznom uslugom, nestrpljivim prolaznicima ili osećajem da lokalnom stanovništvu nije drago što su turisti stigli.
Prema iskustvima putnika koja je analizirala savetnica za bonton Džo Hejs, među destinacijama koje turisti često opisuju kao manje gostoljubive našli su se Pariz, Italija, Nemačka, Južna Koreja, Njujork, Poljska, Češka i susedna Mađarska.
Ipak, nije reč o reprezentativnom istraživanju koje može da utvrdi da je stanovništvo jedne zemlje objektivno neljubaznije od drugog. Lista se zasniva na utiscima i pojedinačnim iskustvima putnika, dok ono što turista doživi kao nepristojnost često može biti posledica kulturoloških razlika, jezičke barijere ili drugačijeg stila komunikacije.
Pariz, Francuska
Pariz se našao na vrhu liste destinacija u kojima se turisti ponekad osećaju nepoželjno. Najčešća zamerka odnosi se na komunikaciju i utisak da Parižani nemaju mnogo strpljenja za posetioce koji ne govore francuski.
Iako mnogi stanovnici prestonice znaju engleski, turisti tvrde da ga pojedini nerado koriste ili bolje reaguju kada posetilac makar pokuša da razgovor započne na francuskom. Jednostavno “bonjour”, “s’il vous plaît” i “merci” može napraviti veliku razliku.
Hejs naglašava da ovakav utisak ne bi trebalo prenositi na celu zemlju, jer druge francuske regije putnici često opisuju kao znatno opuštenije i gostoljubivije.
Italija
Italija je jedna od najposećenijih zemalja sveta, ali pojedini turisti navode da u velikim gradovima, posebno u Rimu, komunikacija može biti gruba i užurbana.
Pritužbe se često odnose na guranje, nepoštovanje redova i direktniji način obraćanja. Ipak, ponašanje se značajno razlikuje između turističkih centara, manjih gradova i različitih delova zemlje.
Gradovi koji se svakodnevno suočavaju sa velikim brojem turista često imaju drugačiju atmosferu od mesta u kojima je turizam manje intenzivan, pa jedno neprijatno iskustvo teško može predstavljati čitavu Italiju.
Nemačka
Nemački način komunikacije turisti ponekad doživljavaju kao hladan ili previše direktan. Kratki odgovori, precizna pravila i odsustvo dužeg neobaveznog razgovora posetiocima iz kultura u kojima se očekuje više srdačnosti mogu zvučati nepristojno.
Lokalnom stanovništvu takva komunikacija, međutim, ne mora imati negativno značenje. Ono što turista tumači kao neljubaznost može biti samo efikasnost i navika da se poruka prenese bez dodatnog uvijanja.
Južna Koreja
Seul je ogroman, brz i gusto naseljen grad, pa su pojedini posetioci opisivali lokalnu komunikaciju kao oštru. Turisti se ponekad žale na guranje u gužvi, glasno obraćanje i nedostatak prostora u prevozu i na ulicama.
Jezička barijera i drugačija pravila ponašanja dodatno mogu da povećaju osećaj neprijatnosti. U kulturi u kojoj se ljubaznost često pokazuje na drugačiji način nego na Zapadu, stranac može pogrešno protumačiti gest, ton ili izostanak očekivanog osmeha.
Njujork, SAD
Njujorčani imaju reputaciju ljudi koji se stalno negde žure, govore direktno i nemaju mnogo vremena za duge razgovore sa nepoznatima. Zbog toga se Njujork često pojavljuje na listama američkih gradova koje posetioci doživljavaju kao neljubazne.
Stanovnici grada, međutim, obično tvrde da nisu nepristojni, već samo brzi i neposredni. Turista koji zastane nasred trotoara, blokira prolaz ili pokušava da započne razgovor u vreme najveće gužve lako može dobiti nestrpljivu reakciju.
Poljska, Češka i Mađarska
Na listi su se našle i tri srednjoevropske zemlje – Poljska, Češka i Mađarska. Njihovi stanovnici mogu delovati rezervisano, naročito turistima koji očekuju mnogo osmeha, neobaveznog razgovora i otvorenog pokazivanja srdačnosti.
Savetnica za bonton naglašava da je ovde često reč o kulturološkim razlikama. Ozbiljan izraz lica, kratko obraćanje ili uzdržanost prema nepoznatim ljudima ne moraju značiti netrpeljivost prema turistima.
Iskustvo može zavisiti i od toga da li se putnik nalazi u turističkom centru ili manjem mestu, da li pokušava da upotrebi nekoliko reči lokalnog jezika i koliko poznaje pravila ponašanja zemlje u koju dolazi.
Da li lista zaista otkriva najneljubaznije narode?
Ovakve liste više govore o razlikama u očekivanjima nego o karakteru čitavih naroda. Ono što se u jednoj kulturi smatra iskrenošću i efikasnošću, u drugoj može zvučati grubo. Tišina može delovati hladno, a preterana srdačnost nametljivo.
Na iskustvo utiču gužva, prekomerni turizam, jezička barijera, mesto i trenutak susreta, kao i ponašanje samog posetioca. Zato nekoliko loših susreta nije dovoljno da se stanovnici čitave zemlje proglase neljubaznim.
Najbolja zaštita od kulturnog nesporazuma jeste da se pre putovanja nauče osnovni pozdravi, pravila ponašanja u javnom prostoru i lokalni običaji. Čak i mali trud često menja način na koji domaćini odgovaraju turistima.
