U januaru 2004. zapisala sam u dnevniku savet prijatelja: „Pazi, nemoj da se povrediš.“
To je bilo dva dana pre nego što sam se okliznula na ljubav.
Na 30-ak kilometara od Banjaluke, u malom selu ušuškanom u šljivike i ispresjecanom plodnim oranicama zasigurno možete pronaći ljude koji su svaki za sebe riznica ljudskih uspjeha i padova, želja i promašaja.
Nekad naprosto nemaš inspiracije ni da držiš oči otvorene i dišeš a kamoli da pišeš. Ali, ja imam tu sreću da mi je dozvoljeno da pišem samo kad to baš silno želim, i kad imam vremena, snage, volje, želje, ideje,…
Šta zajedničko imaju Anaïs Nin i par hiljada Poljakinja koje su prije neki dan, odjevene u crno, protestovale ispred zgrade parlamenta u Varšavi?
