Jer tako mora biti.
Gledam je i dan danas.
Pred očima mi je. Starica koja je živjela u ovoj kući.
Ne znam uopšte kako sam je primetila u toj gužvi na Union skveru. Sedela je takoreći na zemlji, na nekom musavomšatorskom krilu i nije se uopšte obazirala na stotine nogu koje su je opkoračivale, u poslednjem trenutku preskakalebrzajući da dokupe namirnice za prazničnu Thanksgiving večeru narednog dana.
„Što je puštaš da dira svakog psa na kojeg naiđe? Fuj“, bilo je jedno od pitanja dok smo u parku mazile psa koji nam je prišao tek da bi se družio. Od tog pogleda i njenog glasnog smijeha razmišljam o…
