Naime, studija koju je sproveo American Journal of Clinical Nutrition, pokazala je da jaja obezbeđuju takvu kombinaciju nutritijenata koji podstiču razvoj mozga i moždanih funkcija. Istraživanje je sprovedeno u Ekvadoru i pokazalo je da su deca koja su, počev od šest meseci starosti, svakog dana jela po jedno jaje, imala u krvi znatno veću koncentraciju dva esencijalna nutritijenta za razvoj mozga – dokozaheksaenske kiseline koja je važna za rast mozga i njegovih funkcija i holina, koji pomaže u kontroli mišića i memorije.
Autor i vođa istraživanja, profesor Lora Janoti sa Univerziteta u Vašingtonu, kaže: „Kao mleko i žitarice, i jaja su stvorena da podrže rani razvoj, zato što su veoma bogata nutritivnim sadržajem.”
Zato ne čudi što jedno jaje dnevno može ubrzati razvoj mozga kod dece i generalno im poboljšati zdravlje. Nutricionisti tvrde da su jaja prirodan izvor 13 vitamina i minerala važnih ne samo za razvoj mozga, već i za zdravlje očiju, mišića, kostiju, srca, a preporučuje se i trudnicama. Pored dokozaheksaenske kiseline i holina, jaja sadrže vitamine A, D, E i B, kalcijum, gvožđe, fosfor, cink, selenijum, kao i antioksidante lutein i zeaksantin.
Sa rezultatima ove studije složili su se i pedijatri koji su do nedavno savetovali da se deci celo jaje ne nudi pre navršenih godinu dana, zbog opasnosti od alergije. Sada, Američka akademija za alergije, astmu i imunologiju zapravo savetuje roditeljima da, u konsultaciji sa svojim doktorima, razmotre uvođenje celog jajeta u detetovu ishranu čim napuni šest meseci.
Situacija sa alergijama je zapravo obrnuta – ispostavilo se da, za većinu dece, ranije uvođenje potencijalnih alergena u ishranu može sprečiti određene vrste alergija da se kasnije razviju.
Dakle – jaja svakog dana. Za večeru, ručak ili doručak.
Foto: Mamaza / Shutterstock
