Za to nisu zaslužne aktivistkinje, ni mi koje godinama pišemo i govorim o tome, nego one anonimne hrabre žene koje u nekom trenutku kažu: „Sad je dosta“, pa odu u policiju ili progovore u medijima.
Brus je gradić na obroncima Kopaonika, sa jedva 5000 stanovnika (zajedno sa okolnim selima, oko 16.000). Kao mnogi, mnogo veći gradovi u Srbiji, Brus ima svog predsednika opštine, lokalnog kabadahiju koji odlučuje o svemu, od popravke kanalizacione cevi do ljudskih sudbina. U Brusu je to Milutin Jeličić, živopisnog nadimka Jutka, čovek koji je promenio nekoliko političkih partija, ne bi li godinama opstajao na vlasti.
Čovek koji se dugo činio nesmenjivim, ovih dana bi mogao da padne s vlasti. Deset žena prijavilo ga je policiji za seksualno uznemiravanje.
Još dve žrtve bile su maloletne u vreme kada su se napadi dogodili i, prema pisanju beogradskog „Blica“, tužilaštvo pokušava da ih nagovori da se priključe prijavi. Reč je o devojkama koje nisu same prijavile nasilje, već su se njihova imena pojavila tokom istrage. Za sve što su doživele, ostale žene imaju dokaze, bilo u vidu sačuvanih sms prepisku, bilo kao iskaze očevidaca.
U Brusu se, zapravo, dogodilo malo čudo, neubičajeno ne samo za Srbiju, nego čak i za onaj deo sveta koji smatramo malo razvijenijim: jednu od Jutkinih žrtava presreli su na ulici njegovi poslušnici, uvukli je u obližnju kafanu i „objasnili“ joj šta bi moglo da joj se dogodi ako ne povuče prijavu. I tu na scenu stupa čudo: gosti za susednim stolom čuli su razgovor i prijavili sve policiji.
Prve četiri žene koje su Jeličića prijavile biće saslušane 12. aprila u Osnovnom sudu u Kruševcu, gde se vodi postupak. Poziv su zasada dobile četiri žene jer u njihovim slučajevima postoje konkretni dokazi. Za ostalih šest prikupljaju se informacije i postoji mogućnost da se istraga proširi.
Na saslušanju koje je trajalo gotovo osam sati, Jeličić je dao izjavu u kojoj je negirao optužbe, a potom je, odlukom Tužilaštva, pušten da se brani sa slobode.
Iskaze su dale Marija Lukić, Jeličićeva sekretarica i stranačka koleginica, Snežana Bojić, kojoj je predsednik opštine Brus pomogao da se zaposli u Narodnoj biblioteci u tom gradu posle čega je pokušao da je napastvuje, zatim Sandra M. iz Brusa, kojoj je Jeličić obećavao posao ukoliko bude intimna s njim, Marijana B. i još jedna devojka čiji identitet nije poznat. Kao po pravilu, Jeličić je svima obećavao zaposlenje, a onda pokušavao da bude intiman sa njima. Jednoj od njih je otvoreno rekao da je seks akontacija za zaposlenje.
Bez obzira na to što policija i tužilaštvo dobro rade svoj posao, žene koje su prijavile Jeličića ovih dana trpe neverovatne pritiske i zastrašivanja. Osim pretnji i navodno „prijateljskih“ upozorenja, u zastrašivanje se uključila kompletna lokalna vlast. Skupština opštine Brus je usvojila odluku da se sruši lokal muža Marije Lukić, Jutkine sekretarice koja ga je prva prijavila.
Većinom od 19 odbornika doneta je odluka o uklanjanju objekta koji se u Zoni 1 ove opštine nalazi više od 40 godina i koji do sada nikada nije bio sporan. Odmah nakon što je odluka doneta, Jeličić je sa odbornicima i saradnicima koji su mu pomogli, to i proslavio. Dopisnici beogradskih medija iz Brusa svedoče o voznom parku ispred restorana „Jezero“ na kom su bili automobili Jeličićevih prijatelja i saradnika. Žrtve svakodnevno sa lažnih Fejsbuk profila dobijaju pretnje „kurvo, umrećeš“, „čuvaj leđa“…
Jutka očigledno voli proslave, a još uvek misli da se može izvući. Nakon što je saslušan, odveo je društvo u piceriju da proslavi što mu nije određen pritvor. Tada je, opet pred svedocima, navodno izjavio kako je spreman da žrtvama da i po nekoliko desetina hiljada evra kako bi povukle prijave. Čitava stvar je, međutim, predaleko otišla, a preti mu i isključenje iz Srpske napredne stranke (u koju je preleteo iz Nove Srbije Velimira Ilića).
Sve ovo ne znači da će optuženi predsednik opštine Brus biti i osuđen, ali je važno zbog nečeg drugog: ovo je prvi put da su se žene otvoreno suprotstavile čoveku na poziciji moći i, čak se i ne krijući, podnele prijave za seksualno uznemiravanje.
Iz iskustava sa holivudskim mogulom Harvijem Vajnstinom znamo da to nije lako i da su mnoge žene prekinule čak i višedecenijsko ćutanje. Mnoge od njih su velike zvezde filmske industrije, neke dolaze iz porodica sa holivudskim pedigreom, pa opet, nisu imale hrabrosti da prve dignu glas.
A Brus svakako nije Holivud i zato je hrabrost ovih žena ogromna. U maloj zajednici u kojoj svako svakog zna, odvažiti se i prijaviti nasilnika, a onda zajedno sa porodicom snositi posledice i trpeti njegovu osvetu, gotovo je nadljudski napor. Zato ovaj slučaj daje nadu da će u Srbiji kad-tad doći do promene, a kada se to desi, važno je da pamtimo hrabre žene iz Brusa koje su prve rekle: dosta.
