Iako devojke njenih godina maštaju da postanu manekenke, glumice ili pevačice, Jelena Aćimović odabrala je da bude zanatlija. I to – varilac! Lepa devetnaestogodišnjakinja briljirala je i na svetskim nadmetanjima u poslu naizgled samo za muškarce. Kao maturantkinja srednje tehničke škole u Lazarevcu na takmičenju u Pekingu osvojila je treće mesto (prva dva su zauzeli muškarci) i postala – devojka najspretnije ruke na svetu!
Jelena se visoko plasirala na državnom takmičenju, kao i u Slovačkoj. Dok je letela na krilima uspeha stizala su obećanja iz obližnje “Kolubare” da će dobiti posao čim izađe iz školske klupe. Od tada je prošlo skoro godinu dana, a ona još živi od roditeljskog džeparca.
“Očekivala sam, kao što su govorili, da će me zaposliti čim završim školu. Vidim da su to bila prazna obećanja. Predala sam dokumenta, niko me ne zove”, govori nam Jelena. “Zapošljavaju koga stignu sa strane, a za mene nema mesta. Kao da ništa nisam postigla! Kažu da posao varioca nije za ženu. Nadala sam se da će mi ovaj zanat obezbediti sigurnu budućnost. Vidim da sam pogrešila.”
Dok sedimo u dvorištu porodične kuće u Velikim Crljenima, Jelena sa osmehom priča kako je u početku mislila da je “njena mirna ruka samo slučajnost”.
“Nisam ni sanjala da ću biti varilac. Htela sam da budem policajac. Upisala sam srednju tehničku školu. Nisam razmišljala o smeru, važno mi je bilo samo da završim te četiri godine da bih mogla da nastavim da učim ono što želim”, kaže Jelena. “Kad sam videla da sam uspešna u zavarivanju, odustala sam od policije. Sigurna sam, iako još nemam posao, da nisam pogrešila.”
Jelenine talente otkrio je profesor Ivan Gajić, koji je sa puno poverenja i strpljenja spremao nju i njene drugare za državno, potom za evropsko, pa za svetsko takmičenje.
“U početku sam se plašila da uzmem aparat za zavarivanje u ruke”, priseća se Jelena. “Profesor je bio uporan. Prvi put je ispalo odlično. Mislila sam da je to slučajnost. Nisam htela da nastavim, ali me je profesor ubedio da pokušam ponovo. I opet je bilo dobro.”
Jelena nije bila jedina devojčica u razredu, bile su njih četiri. Druge devojčice, međutim, nisu bile mnogo zainteresovane da “peku” ovaj zanat.
“Nisam bila ni ja, dok nisam uvidela da ga znam”, kaže Jelena. “A onda mi je postalo zanimljivo da svojim rukama nešto stvorim.”
Zanimanjem za koje se školovala, Jelena se bavi sada iz hobija. Obučena u varilačko odelo, deo obavezne opreme su cipele sa čeličnom kapom, specijalne rukavice i maska na glavi, spaja cevi za šupu svog strica. Neobično je videti krhku ženu kako radi veoma zahtevan posao.
“To što je ovo muški posao ne znači da i ja treba tako da izgledam. Potrebna je hladna glava i mirna ruka”, objašnjava nam. “Ne može se reći da je ovo lak posao i da može svako da ga radi. Ali, kad nešto voliš nije teško. Volela bih da ostanem ovde i da radim. Majka mi predlaže da se zaposlim u firmi u kojoj ona radi u kuhinji. Da perem sudove. Ja i sudovi, nikako! Mnogo mi je lakše da radim muške poslove. Koliko god nekima delovalo suludo, posao varioca je moja budućnost.”
Od prvog dana Jelena ima podršku roditelja i braće.
“Sve dok ga nije pozvao moj profesor, otac nije verovao da sam talentovana”, kaže ona. “Od tad sa ponosom ističe moje uspehe.”
Kada bi dobila posao u struci, Jeleni, kako kaže, ništa ne bi bilo teško. Ni rad u dve smene, niti sve opasnosti koje nosi ovaj posao.
“Govorili su mi da posao zavarivača narušava zdravlje, ali to nije tačno”, kaže Jelena. “Uz sve mere predostrožnosti i korišćenje zaštitne opreme, nema mnogo rizika. Meni je to zanimljivo. Maštam da učim i da se svakodnevno srećem sa novim izazovima. Nadam se da će mi se ovaj san ostvariti.”
PONUDA
Za Jelenu Aćimović su se zainteresovale naše uspešne poslovne žene. Udruženje poslovnih žena pronašlo joj je posao na Ubu.
“Još razmišljam o toj ponudi”, kaže ona. “Mlada sam i teško mi je da se odvojim od dečka i roditelja.”
CENjENI U INOSTRANSTVU
Posao varioca u svetu je veoma tražen i dobro plaćen. Oni su tražen kadar i skoro nigde ih nema dovoljno.
“U početku sam razmišljala da odem u inostranstvo, ali strah me je”, priznaje Jelena. “Još sam mlada. Treba znati kuda otići, kako pronaći posao. Ali, ako budem morala, otići ću. Šta da radim? Bolje da budem zaposlen varilac u inostranstvu, nego varilac bez posla u Srbiji!”
