Nedavno sam pročitala da je odeća koža koju smo sami odabrali. Ja svoju biram rado. Jedan od važnih dokaza moje samostalnosti bio je kada sam kao srednjoškolka počela da gradim sopstveni stil odevanja. Bez majčinih sugestija i izvan nametnutih kalupa.
Kada sam se zaposlila odeću sam prestala da kupujem isključivo sezonski. Zapravo, kupovala sam je kad god bi mi se ukazala prilika. Starije koleginice su me jednoglasno savetovale da pre udaje svoj orman napunim kvalitetnim, klasičnim komadima. Jer porodični život postavlja druge prioritete i tu je, prema njihovom iskustvu, modiranju kraj.
Samo što ja nisam kupovala isključivo klasične komade. Već i krpice bez kojih sam verovala da ne mogu. Bilo je prosto nemoguće išetati praznih ruku iz radnje kada je toliko artikala na sniženju i rasprodaji. Umišljaj da sam dovoljno bogata jer sam se iz svake posete šoping centru ili autletu vraćala sa kesom i etiketom, bio je previše zavodljiv.
Odlažući plaćanje provlačenjem kreditne kartice i ispisivanjem čekova, zapravo sam postajala sve siromašnija. Jedini koji su za sve to vreme profitirali bili su brendovi i industrija brze mode.
Ako vam je poznat ovaj obrazac ponašanja, dobrodošli na čas upoznavanja sa mehanizmima ovog fenomena i savetima koji će vam pomoći da promenite svoje navike i udebljate svoj ispošćeni novčanik.
ŠTA JE FAST FASHION ILI BRZA MODA?
Odeća dizajnirana po uzoru na trendove sa modnih pista, koja se proizvodi brzo i jeftino, od nekvalitetnih materijala u zemljama trećeg sveta i distribuira po vrlo pristupačnim cenama kroz trgovinske lance poput Zare, H&M i Topšopa.
Brza moda se bazira na trendovima koji se predstavljaju dva puta godišnje, na prolećnoj i jesenjoj Nedelji mode. Dok ukida postojanje dve prepoznatljive sezone, proleće/leto i jesen/zima, brza moda uvodi takozvane mikrosezone. Proces nastanka odeće, od dizajna do distribucije, traje deset do petnaest dana. Ujedno, to je i vreme trajanja jedne mikrosezone.
Budući da se na svake dve nedelje rafovi prodavnica dopunjuju novim modelima, nije predviđeno da odeća bude kvalitetna i da traje. Industrija brze mode smisleno čini da se jednako brzo osetimo demode, pa olako odbacujemo čak i one komade koji su ostali očuvani i posle nekoliko mikrosezona nošenja.
Na ovaj način godišnje se proizvede čak 80 milijardi komada odeće, od kojih tri četvrtine nakon kratkog perioda nošenja završe na otpadu.
KAKO JE NASTALA BRZA MODA?
Pre svega pedeset godina odeća se najčešće kupovala u robnim kućama, koje su tu istu odeću otkupljivale direktno od proizvođača. U kupovine se išlo uglavnom s jeseni i proleća, a odevni komadi su trajali i nosili se dugo, i često nasleđivali unutar porodice.
Sedamdesetih godina prošlog veka, poneseni mišlju da razumeju potrebe svojih kupaca, vlasnici velikih robnih kuća su se upustili u izradu odeće. Preuzevši tako direktnu kontrolu nad procesom izrade i distribucije, što je dovelo do značajnog povećanja njihovih zarada.
Kada je devedesetih godina modna industrija otkrila države ”trećeg sveta” kao zemlje jeftine radne snage i slabih pravnih regulativa, brendovi su svoja postrojenja za proizvodnju počeli masovno da izmeštaju iz matičnih zemalja. U državama bez regulisanog radnog prava, bezbednosti na radu i socijalnog osiguranja, i sa radnicima koji nemaju alternativu, nastali su hiperprodukcija odeće i industrija brze mode. Što je za rezultat imalo do tada nezapaženo povećanje kapitla vlasnika velikih brendova i brojne posledice po naše okruženje.
Brza moda postala je etička i ekološka pošast našeg doba.
EKOLOŠKE POSLEDICE BRZE MODE
Budući da se trendovi menjaju po mikrosezonama, mnogo više odeće se proizvodi i kupuje. Proizvođači se pravdaju potražnjom i negiraju svoju rodonačelničku ulogu u nastanku industrije brze mode, dok su kupci zarobljeni u potrošačkom krugu.
Uvećana proizvodnja rezultira uvećanim utroškom energije i prirodnih resursa, te dugotrajnim posledicama po vodeni, zemljišni i atmosferski ekosistem. Prema navodima Greenpeace-a, za proizvodnju samo jedne majice potrebno je 2.700 litara vode, a za proizvodnju jednih farmerica čak 7.000 litara.
Istovremeno domaćinstva postaju zatrpana tekstilnim otpadom, usled razvijenih kupoholičarskih navika svojih članova. Samo američka domaćinstva proizvedu 10.5 miliona tona tekstilnog otpada godišnje, od čega se tek 15% donira ili reciklira. Ostatak završi na otpadima po rubovima gradova. Odeća koja završi na otpadu obično je napravljena od sintetičkih materijala i nije biorazgradiva.
Modna industrija tako postaje drugi zagađivač na svetu posle naftne industrije.
ETIČKE POSLEDICE BRZE MODE
Zapošljavanjem miliona ljudi u zemljama ”trećeg sveta”, modna industrija je preoblikovala ekonomiju ovih zemalja i omogućila im da se po prvi put u istoriji uključe na globalno tržište. No, neprimenjivanjem standarda kakvi važe u razvijenim zemljama iz kojih brendovi potiču, stvorena je armija najmanje plaćene radne snage na svetu koja svoje radne zadatke izvršava u nebezbednim uslovima.
Postavlja se i pitanje intelektualne svojine i autorskih prava, jer neki dizajneri tvrde da se njihove kreacije bez dozvole reprodukuju po globalno poznatim lancima za proizvodnju i prodaju odeće.
KAKO KUPOVATI ODGOVORNO
Sama kritika mehanizma po kome funckioniše brza moda je neophodna, ali nedovoljna. Potrebno je korenito menjati sopstvene potrošačke navike, uvek imajući na umu da je odgovorna kupovina investicija u našu planetu.
Birajte mudro
Mudar odabir podrazumeva kupovinu kvalitetnih, klasičnih odevnih komada koji će biti jednostavni za kombinovanje, atraktivni bez obzira na aktuelne trendove i trajati dugo. Ovaki komadi su po pravilu skuplji, ali nam dugoročno štede novac i smanjuju količinu tekstilnog otpada koji skladištimo u svojim domovima.
Kupujte od ekološki osvešćenih proizvođača
Pronjuškajte po susedstvu i društvenim mrežama. Sigurno ćete naići na radnje i proizvođače koji će vas oduševiti, ne samo svojim odevnim komadima, već politikom odgovornog poslovanja prema okolini i svojim zaposlenima. Oni biraju prirodne materijale i proizvode u ograničenim serijama, a njihovi zaposleni rade u humanim uslovima.
Kupujte već nošenu odeću
Odeća koja je ostala očuvana nakon nošenja i više pranja, dokaz je kvaliteta materijala i načina izrade. Bilo da se kupuje na komad ili na kilogram, jeftinija je od nove. Rovarenje po gomilama odeće u potrazi za dobrim komadom neće uvek biti jednostavno, ali je vredno truda.
Popravljajte i prepravljajte
Rasparan porub, sitna oštećenja teksture materijala i olabavljene prišivke nisu razlog za bacanje bluze ili košulje. Nekada se odeća popravljala dokle god je to bilo moguće. A kada više nije mogla da se popravi, od nje su se pravile krpe za domaćinstvo. Pojedini odevni komadi mogu i da promene svoju namenu, a da i dalje budu nosivi. Lepršava haljina lako može postati suknja, majica može biti osvežena aplikacijom, a uz pravu kombinaciju boja i materijala zakrpe na izlizanim lakotvima sakoa mogu delovati sasvim šik.
Poklonite
Kao što smo u detinjstvu nasleđivali odeću od starije braće i sestara ili je čuvali za mlađe, tako i sada svoju očuvanu odeću možemo razmenjivati međusobno ili pokloniti nekome ko nije u mogućnosti da je priušti.
Nakon dve godine odgovorne kupovine, danas se u mom ormanu nalaze samo neophodni komadi. Jedan deo odeće je poklonjen, a neki komadi koji se trenutno ne nose su u postupku redizajniranja na mašini za šivenje koju sam u međuvremenu nasledila. Novčanik je lagano zaobljen i spreman za izdatke koje sobom nosi porodični život. A ja sam zadovoljnija. Nadam se da je i planeta.
