Razmišljate kako ste zajebali sistem i kako ćete ponosno da bacate novi uređaj na sto u kafiću. Ne znamo da li ste se zapitali odakle je došao i koliko je stvarno koštao taj vaš novi Samsung. Kroz koliko je ruku prošao i koliko se tu marže nakupilo. Na kraju krajeva, vi ste krajnji kupac u celom tom lancu, vama je taj telefon najskuplji. Možda vas i ne zanima jer je svejedno jeftiniji od svega ponuđenog u raspaloj Srbiji. A možda vas i zanima kako da ga uzmete za još manje novca?
Jedan lokal u Segedinu prodaje tehniku. U tom lokalu je uvek velika gužva. Verovali ili ne, taj lokal pri zapošljavanju kao jedan od uslova traži da budući zaposleni zna srpski jezik. Pa to se ni u Srbiji ne traži! Ovde je bitnije znati engleski i nemački, ali DA, negde na ovom svetu poslodavac traži poznavanje srpskog jezika. Razlog? Gotovo svaki vlasnik mobile shop-a sa prostora Srbije i Bosne redovno dolazi u Segedin kako bi kupio Samsung na kilo.
Povraćaj PDV-a (nekad i sad)
Ni vlasti nisu glupe. Svesne su da ih ljudi driblaju. Nekada ste mogli da odete u prodavnicu, bilo koju, nakupujete robu u vrednosti većoj od 100 evra i sa osmehom tražite da vam popune obrazac za povraćaj PDV-a. To je verovatno jedan od onih momenata kada je Srbinu bilo drago što nije deo Evrope. Imaće popust! Veliki popust.
PDV je u Mađarskoj vremenom otišao u nebesa. Čak 27%. No, kako Mađari ne bi više zapošljavali ljude u administraciji koji će se baviti samo srpskim zahtevima za povraćaj PDV-a, morali su da izmisle neki sistem da ih odvrate. Naravno, teško je nas odvratiti od uštede, a još teže od neizdrža da prosto moramo da zajebemo državu. Genetika ili posledica 90tih? Nemamo pojma.
Kako danas stoje stvari? Pa, srednje žalosno. Ako odete u neki od velikih lanaca oni će još s vrata da prevrću oči na vas. Čak su za svoje proizvode istakli i obaveštenje da je povraćaj PDV-a samo 7%. Iako vam taj lanac uzimanjem Global Blue formulara posle overe na granici daje mogućnost povraćaja poreza u banci u svojoj zemlji, nije Srbin budala, sigurno ima negde veći popust!
Extreme Digital
Taj veći popust i najbolja usluga na srpskom jeziku nalazi se u Extreme Digital-u. Ulica Tisza Lajos krt. 60. Ni ovde procedura nije preterano jednostavna. Ipak ta rupa u sistemu poreza nije nešto što voljno radi bilo koja prodaja.
Povraćaj PDV-a iznosi 21%, ali da biste ostvarili pravo na taj procenat morate da dobijete pečat na granici i da se najranije 48h od kupovine vratite u Extreme Digital i pokupite svoj novac. Drugim rečima treba dva puta da idete u Segedin. Olakšica je to što pravo na povraćaj imate narednih godinu dana od datuma kupovine, tako da ne morate da se vraćate u Segedin odmah posle tih 48h, već možete da svratite po svoj novac bilo kada u toku godine.
Extreme Digital daje definitivno najbolje uslove i oko toga ne treba razbijati glavu. Džakovi i ogromne kutije koji se ubacuju u vozila i voze za Srbiju i Bosnu najbolje pokazuju da ste na pravom mestu. Vaše je samo da malo pričekate, jer je uvek velika gužva.
Graničari i carinici
Da li se sećate kada ste radili leti preko Omladinske zadruge kao srednjoškolac, pa svi pakujete, slažete, nosite istim tempom jer je posao glup i dosadan i većinu vremena pričate jer je ekipa OK. A onda se među vama pojavi lik koji ćuti i pakuje, slaže, nosi duplo brže od svih vas. Lik koji taj studenski poslić doživljava kao deo nacionalne bezbednosti. E taj lik vam je mađarska pogranična policija i carina!
Jedini prelaz za vas, sad već iskusnog švercera, je Horgoš jer se pečat za povraćaj PDV-a samo tu lupa. Taj pečat vam je mnogo važan jer bez njega ne možete da se vratite za par dana u Extreme Digital i pokupite svoj popust. Postupak je jednostavan. Samo pratite kolonu pretrpanih kola i radite isto što i oni. Pečat se dobija brzo, za svega par minuta, a onda možete da pobacate sve kutije (ima industrijski kontejner tu odmah blizu) i da počnete da koristite vaš sad već „stari“ uređaj.
Srećom, naši graničari nisu ni približno zaljubljeni u svoj posao kao njihove mađarske kolege, tako da kad vas carinik na našem prelazu pita ono famozno „Imate li šta da prijavite“, vaš odgovor uvek treba da bude „Nemam ništa, osim što sam upravo prešao na level 2 u Candy Crush-u.“
Računica
Miki Manojlović u filmu Rane, posle pada sa wc šolje kaže „Eto ti ga na. Šolja 150 maraka, cev 30 maraka, penzija 35 maraka. Ako se prištedi, za jedno osam meseci ima da kenjam ko čovek gospodski. Pa nije loša kombinacija!“
Ova Segedinska kombinacija vam je mnogo bolja. Cene u Extreme Digital-u su niže nego u bilo kojoj prodavnici u Srbiji. PDV koji vraćaju je 21%, a put do Segedina, čak i svojim kolima ne košta mnogo. Kad se podvuče crta, ako uzimate nešto što košta 300 ili više evra u potpunosti vam se isplati da skoknete do Segedina. Baš kao vaši roditelji nekada do Trsta na kafu i po farmerke.
Hoćete konkretan primer? Perica je jedan XY tablet našao u ovlašćenoj prodavnici u Beogradu za 54.000 RSD. Nakon celog Segedin šverc turizma, Perica je kupio XY tablet za 31.500 RSD. Perica je pametan. Budi kao Perica.
