Patrijarhata sam postala svesna onog trenutka kada sam videla da ne važe ista pravila za žene i muškarce, o trans* osobama da ne govorim. A toga sam postala svesna kada sam skužila da muškarci neometano hodaju ‘gore goli’, a kada bi to žene uradile, smatralo bi se narušavanjem javnog reda i mira, a verovatno i morala, iako je ovaj deo o moralu nebitan, jer je stvar ličnog doživljaja.
Patrijarhat kao sistem je savršen.
Patrijarhat kao ideja je savršen.
Sve do najsitnijeg detalja je unapred smišljeno i unapred su pripremljeni odgovori na sva pitanja i nedoumice.
Patrijarhat je zaista savršen.
Ne znam ime osobe koja ga je osmislila, ali bio je to neko jako pametan. Jer trebalo je toliko toga da posloži i da to posloženo važi do današnjeg dana.
Ženu siluje muškarac. Nanese joj zlo, muku , patnju, bol. Ali njemu je patrijarhat doneo to da se NJU pita šta-kako-zašto-odakle-dokle, a ne njega. I sve je savršeno logično. Jer da ona nije učinila to i to, silovanja ne bi ni bilo.
Žena prijavi uznemiravanje i pretnje od strane muškarca preko fejsbuka, a policijski službenici joj sugeriraju da obriše profil na fejsbuku. Patrijarhat je njoj doneo to da se ona stavi u poziciju da treba nešto ONA da učini kako se, eto, ne bi događalo uznemiravanje. I sve se čini savršeno jasno.
Žena se od malih nogu uči pedantnosti, čišćenju kuće, sređivanju svega u vezi domaćinstva, igra se lutkicama i kuhinjicama i tim stvarima. A onda se uda i biva dovedena u njegovu kuću u kojoj neka druga žena radi sve ono što je od malih nogu učena, pa se ova nova dovedena mora prilagođavati atmosferi i dinamici tog domaćinstva, umesto da lepo on ode kod nje kući i žive život. Jer njemu ne igra ulogu koji prašak za veš se koristi i da li su šerpe plave s tačkicama ili čelične. A kuhinje se ionako prave s obzirom na srednju visinu žene, ne muškarca. Ali najnormalnije doživimo to da žena bude dovedena kod muža u kuću. Čak je poželjno to.
Žena se uda za muškarca, radi ili ne radi izvan kuće, ali u kući svakako radi, ulaže sebe, svoje vreme (neplaćeno), energiju, trud, ideje, održava tu kuću, ali na vlasničkom listu nema imena žene. Pa nije li patrijarhat savršen?
Muškarac, muž, otac istuče ženu. Žena izlazi iz kuće i ide u sklonište. On normalno ostaje u kući. Jer je njegova. Ona koja dobija batine – napušta kuću. On ne. Savršeno.
U patrijarhatu je majčinstvo svetinja. Očinstvo nije. Majčinstvo je svetinja, ali nisu svetinja rodilišta, vrtići, ginekološke ordinacije, papa test svake godine, a ne svake druge/treće, porođaji prema ženinim željama i potrebama, to nikako. Prelepo.
Biti majka je svetinja. Nositi dete ispod srca. Dojiti dete. Imati otečene noge, dobiti dijabetes i sve ostalo što može da ide u paketu. Roditi dete na stolu, na leđima, onako kako nećeš leći ni da se usereš, jer neće da izađe, ali dete itekako izađe, jer ga iščupa neko, nije frka nikakva. Sve to žena uloži, da, pruži i žrtvuje i onda se dete preziva po ocu. I ne samo to, nego i žena je prva ta koja vapi za tim da joj se dete preziva po donatoru spermatozoida. Nije li to predivno nešto?
U patrijarhatu su muškarci nezasiti, sa jačim libidom od žena, hormoni su to. Ali istovremeno se prostitucijom bave, gle čuda, žene. Iste te žene kojima je libido slabiji i kojima nije baš do seksa. Patrijarhat nam je objasnio da nije zgodno da se muškarci bave prostitucijom, iako su željni seksa. A mogli bi fino da spoje korisno i ono što im teče venama. Sve nam je to objašnjeno i sve razumemo. Normalno.
Patrijarhat nam fino prikaže ženu, zapravo žensko telo, u pornografiji. Lepo je. Uvek usmereno na užitak muškog tela. One to vole, vidiš da se smiju i da im prija. One to vole, ali u opisu videa stoji ‘lucky guy and 3 girls’. Jer one ne mogu biti lucky, samo je on lucky. Njima nije u opisu posla da su lucky. Ne dobija keš da bude lucky. Naravno.
Muškarac ode na operaciju prostate i prvo se poteže pitanje erekcije. O očinstvu ni slova, ni glasa. Žena ode na operaciju maternice, prvo i samo se poteže pitanje majčinstva. Prelepost apsolutna.
U patrijarhatu je pederluk nešto loše, ali ako je između žena, onda je poželjan i održava erekcije širom sveta. Jer nam je objašnjeno da je to simpa, slatko, bezopasno.
Patrijarhat je savršen sistem. Jer žene naziva samo onim imenima koja su prikladna za njihov sadržaj gaća. U patrijarhatu su žene pevačice, manekenke, učiteljice, kurve, medicinske sestre, žrtve, pralje, švelje, primalje. Obožavanje.
Patrijarhat i religija su jedna duša – tela dva. Savršen su par. Isprepliću se, nadopunjuju, obožavaju se. I štite žene od zlih muškaraca, čuvaju žensku nevinost i čednost. Brinu o ženama udruženim snagama. Vode računa da žena ne bude tretirana kao kakav seksualni objekt, pa joj zato preporučuju da pokrije glavu, da pokrije i sakrije ono čime razmišlja. Ili bi barem trebala da razmišlja. Jako lepo.
Razumete li prelepost patrijarhata u situaciji u kojoj od 8. marta napravi razlog za kupovinu cveća i parfema i ubedi žene da prigrle i cvet i parfem, ne razmišljajući o smislu i poenti tog dana?
Sve objašnjeno, sve prihvaćeno kao takvo, sve se brani ako neko upre prstom u to ili se zapita kako to tako. I sve opstaje otkad je sveta i veka. Ista pravila važila i u doba kad je on išao okolo po lešinu da dovuče u pećinu i danas kad lik skače s ‘ruba svemira’.
Nije li savršen taj patrijarhat?
