Mislim, ovo vam pričam jer ćete da se zapitate ‘Šta bre priča ova budala na ženskom portalu, i odakle on bre ovoliko zna o đokama u inboksu’, pa eto, čisto da to razjasnimo na startu ove priče, ili, da kažemo studije o fenomenu koji je itekako uzeo maha međ’ korisnicima društvenih mreža.
Da, ovo je zapravo to – studija posvećena slanju đoki ženama u inboks, bez ikakve prethodne najave i bez želje istih tih žena da vide taj veličanstveni primerak, Princa od Međunožja, jer je eto, ona samo čekala da joj TI, prosečni korisniče društvenih mreža, sa samopouzdanjem vilinog konjica pošalješ to.
I kad krenemo od toga, to mi je zapravo jako čudno. Iz priče sa devojkama, likovi koji šalju đoku u inboks su obično likovi koji imaju NULA samopuzdanja i koji ne bi prišli devojci da su sami na pustom ostrvu i da riknjavaju od žeđi, a da ona ima bokal vode. Ali, sa druge strane nekako je sasvim ok da ga uslika i pritisne SEND i eto, to je kao to, to završava pos'a, ili ga barem započinje.
Jer će sad, ona, kad vidi SEEN ispod fotke, da ovlaži, natopi tapacirung stolice na kojoj sedi, i kad bude oslobodila ruke da može da kucka napiše KAKO JE LEEEEEP, ovo sam čekala ceo život.
I, koliko su meni objasnile, postoji nekoliko uglova fotkanja veličanstvenog Džordža, a otprilike najčešći su sledeći.
– Iz prvog lica, ili što bi rekao PornHub – POV, gde se vidi onako, u punom sjaju iz oka uslikača i pošiljaoca. Tada ga kažu obično nakrive malo na dole, jer ako je na gor’ deluje manji. Ili mu kao odseku vrh malo, dispadne da ne mož’ da stane u kadar.
– Odozdol’, sa rukom na korenu – Tad deluje kažu veći, ali i izgleda kao da ga gura sam sebi u nozdrvu, mada ko će o tome da razmišlja uz sav taj stres da uhvati savršen kadar.
– Sa strane – to je najređi oblik fotke, ali ipak prisutan. Teško je uhvatiti kadar, tako da ove moje sagovornice kažu da obično sumnjaju da ih to fotka neko drugi. Keva recimo, jer ovde vrišti Edipov kompleks od samog starta.
Nego, da se vratimo mi na glavnu temu. Kako, zašto I ČEMU POBOGU?!
Mislim, ajd da kažemo da smo kako nekako i pokrili, sa uglovima fotkanja i tim stvarima, ali sada dolazi na red Zašto.
Zašto je možda ovde i ključno pitanje, jer recimo, zašto bi se sad ti prosečni korisniče mlatio u trivijalnim razgovorima i gubio vreme na priče Šta voliš, odakle su tvoji, MA NIJE MOGUĆE DA SI I TI VEGAN, kada jednostavno možeš da šibneš sliku đoke u inboks i preskočiš ceo uvod, odmah dođeš do predsesknog stanja, što ti je u startu i bio cilj. Mislim, kapiram da sa ovim pristupom ne želiš baš da se ženiš, jer bi to bila malo neprijatna priča za pričati deci i unucima za nedeljnim ručkom.
– Deda, kako ste se ti i nana upoznali?
– Ja joj poslao fotku kurca u inboks, usrala se od sreće, sela na prvi bus i odmah došla.
Ili – Zašto da ne probaš, ovde je takođe u igri takozvani Zakon Velikih Brojeva. Pošalješ đoku u 150 inboksa, postoji neka šansa, minimalna, ali šansa da ti neka devojka i odgovori ili pošalje i tebi neku svoju fotku, a to je ono što si i ciljao od samog starta.
Pričao sam isto sa par drugarica, koje kad imaju malo slobodnog vremena, čisto uđu u konverzaciju da vide dokle su gospoda spreman da idu u svom plemenitom pohodu na nepokorivu žensku tvrđavu tako što pošalju sliku koplja na glavnu kapiju i čekaju da se kapija spusti sama od sebe.
Tako da je bilo situacija.
– Joooj, vidi ga kakav je, sija se ko Šabanova glava. Hajde ga molim te slikaj pored Šabanove fotke, loži me to, I ako možeš pevaj mi BIO SAM PIJANAAAAAC.
– Uh, hajde ga molim te sad ćušni onako između nogu, pa se fotkaj tako, loži me to, da izgledaš kao da imaš pičku.
I šta mislite, da li su uradili ovo gorepomenuto? Jok ja sam.
Muškarci kao muškarci, pa i ja u toj grupaciji, su izuzetno intelektualno limitrani i inferiorni u poređenju sa ženama, a kad su ove stvari u pitanju prosto je jako lako manipulisati njima, čak da nekad nije ni zabavno jer izazova nema. Ali, sa ovakvom gospodom bi i trebalo, jer ovaj pristup jednostavno ni ne zaslužuje niti može da izrodi bilo kakvu normalnu interakciju.
Nekad me zanima i reakcija lika koji je poslao fotku, pa kad mu odgovori devojka sa druge strane računara sa, recimo:
– Uh, lep je, zaista je lep.
Onako, iskolači oči, pa bude u fazonu NE ZAJEBAVAJ DA JE UPALILO, jer ja nekako mislim da su i oni sami svesni da od ovog posla nema ništa. Kalaj rabota, što bi rekao moj deda Mile.
I sad, dolazimo do – ČEMU POBOGU?! E, to ne zam ni ja, kao muško, a i većina mojih sagovornica nema takođe neki konkretan odgovor na ovo, osim da – Eto, loše detinjstvo, manjak samopouzdanja i pristup Internetu. Neograničen pristup Internetu dostupan svima u svako doba može da izrodi neke dobre stvari, ali kao što vidite, može da izrodi i recenzije albuma Ane Nikolić, hvaljenje Rastine frizure, komentare na Blicu o tome da je Zemlja ravna ploča, i na kraju, ali ne najmanje bitno – slanje đoke u inboks, ili, ako što smo rekli Penis Inboxus, za koju godinu stručni naziv u medicinskim enciklopedijama – mentalni poremećaj praćen fizičkom manifstacijom slanja kurca na random adrese žena.
Eto, toliko od mene za sada, mislim da je možda i previše, jer samo toliko puta pomenuo đoku na ove dve i po strane da idem sad da operem ruke i tastaturu.
Voelo bih da sledeći put pišem o obrnutoj pojavi – Najezdi vulvi (vulava, prim. Aut.) u random muške inbokse, takozvani Vulvatron Sindrom.
Ajd, pa uzdravlje do sledeće nedelje. Gospodo, pogledajte u gaće, a dame, nikako ne gledajte u inbokse.
