Bio je i primer sposobnosti žena da istraju u očajnim uslovima. Kada je vreme lepo, muškarci tipično manje odustaju od trke od žena, ali ove godine su žene pokazale šta mogu. Zašto su žene sposobnije da istrpe više?
Potencijalni razlog bi mogao da bude ovaj: Porođaj je prema većini svedočenja užasno bolan događaj, a kako se sportska forma i vrhunac plodnosti često preklapaju ili su veoma blizu, većina maratonki iz Bostona je već rađala.
Kira D’Amato, 33-godišnji agent nekretninama iz Virdžinije, je najveći deo trke trčala pored Sare Selers, sestre koja je završila na drugom mestu, dok se D’Amatovoj vid zamutio i pažnja joj je popustila. Usporila je i toliko je bila fokusirana da prođe kroz cilj da, kada ga je prošla, nije ni bila svesna da je završila trku na 46 mestu.
Uporedivši trku sa porođajima, D’Amato mi je rekla da nikada nije pala u nesvest tokom porođaja.
Kaže da je završila svaku trku koju je počela, pa je to bio slučaj is a ovom.
Razlog može da leži i u drugim ženskim karakteristikama. Na primer, žene umeju da uspostave bolji tempo od muškaraca, što je od koristi prilikom hladnog vremena kada promena u tempu može da poremeti mogućnost regulisanja temperature tela.
“Muškarci imaju tendenciju da počnu trku agresivnije i imaju rizičniji pristup pa ostanu bez snahe u drugoj polovini”, kaže Aleks Hačinson, autor knjige “Enndure”.
Žene umeju bolje da prilagode svoje ponašanje i očekivanja spoljnim okolnostima.
“Među sportistima koje sam trenirao žene su, kada je je bilo loše, završavale trku dok su muškarci ispadali”, rekao je trener Stig Magnes. “Žene generalno uspavaju bolje da prilagode svoje ciljeve datom trenutku dok muškarci trku vide crno-belo, uspeti ili propasti i ako će propasti, zašto onda da nastave”.
Amerikanci u elitnim trkama su dokaz za to. Favorit u muškoj konkurenciji Gejlen Rap vodio je trku dok nije odustao posle 32 kilometra od hipotermije. U ženskoj konkurenciji Moli Hadl i Šejlin Flanagan su usporite tempo i završile trku. Od početka žene su radile zajedno. Dezre Linden, još jedan favorit, se mučila i rekla je Flanaganovoj da razmišlja da odustane, ali je izdržala zahvaljujući podršci članica tima. Lindenova se onda oporavila i pobedila.
“Žene imaju biološku i društvenu tendenciju da brinu o drugima”, kaže Adam Grant, psiholog i domaćin TED podkasta “WorkLife”. “Ono što ja mislim je da kada stvari postanu teške, muškarci će ili odustati ili udvostručiti napore kako bi sve pregurali dok će se žene okrenuti jedna drugoj i tražiti i dobiti podršku. Deljenje bola i biti deo grupe olakšava podnošenje bola”.
Naravno da su ljudi koji trče na Bostonskom maratonu to sami izabrali. Žene često nemaju podršku da se bave sportom i da se takmiče, pa su maratonke u Bostonu već prevazišle više društvenih prepreka od mušaraca. Moguće je i da su čvršće, a ove godine je ta čvrstina pomogla.
Najjednostavnije objašnjenje nema nikakve veze sa polom. Bostonski maraton je idealan za ljude koji napreduju u teškim okolnostima. Glavna mesta su osvojili muškarci i žene koji su amateri i koji nisu trenirali u idealnim okolnostima, deleći vreme između posla i porodice. Pobednik u muškoj kategoriji Juki Kavauči je školski administrator u Japanu. Boston je njegov četvrti maraton i četvrta pobeda ove godine.
“Za mene, ovo su najbolji mogući uslovi”, kaže Kavauči.
