Bile su svuda: na mejlu, mobilnom telefonu, Fejsbuku, Tviteru, Instagramu.
“Svi bi se sa zadovoljstvom smejali dok je grupno siluju, a onda raznose njen mozak natovljen pecivom”, bila je jedna od poruka.
“Bilo bi zabavno gledati je kako opslužuje dvadesetoricu ili više osam do deset sati”, glasila je druga poruka, aludirajući opet na grupno silovanje.
Prošle su dve godine od kada je Erin Šrodi, sada 27-godišnjakinja, izgubila izbore unutar Demokratske stranke i nastavila dalje. Ali zlostavljanje – toksične poruke onlajn trolova natopljene mizoginijom, antisemitizmom i fotošopiranim slikama njenog lica razvučenog preko nacističkih abažura i sa komentarima da se “peći zagrevaju” – nikada nije prestalo.
“Mora da prestane da mrda ruke kao ludača”, glasio je jedan tvit prošle godine. “Planovi još jedne feminacistkinje su pokvareni”, glasio je drugi.
Na izborima u Sjedinjenim Državama 2018. učestvuje veliki broj kandidatkinja. Rekordan broj njih se kandidovao ili se i dalje bori za mesto u Senatu, Predstavničkom domu i vladama, navode iz Centra za američke žene i politiku na Univerzitetu Rutgers, u Nju Džerziju. Mnoge druge se kandiduju za lokalne službe.
A u tom procesu saznaju da pretnje i zlostavljanja, već uobičajeni za žene, mogu da budu još gori u političkoj trci, naročito ako je kandidat članica manjine. Prošle godine seksistički i antisemitski napadi su izbacili Kim Viver, kandidatkinju demokrata iz Ajove, iz trke protiv predstavnika Stiva Kinga.
Neko se tokom noći ušunjao na njeno imanje i postavio znak “Na prodaju”. Neonacistički sajt The Daily Stormer objavio je članak (koji više nije dostupan) pod naslovom “Upoznajte kurvu koja se kandidovala protiv Stiva Kinga”, povećavši broj pretnji koji je već tada bio pozamašan. Poznanica u nemačkoj vladi ju je čak pozvala da je upozori na preteće razgovore na jednom ekstremističkom forumu i da je pita ima li lično obezbeđenje.
“Ja sam relativno hrabra osoba, ali kada se osećate kao da ste u akvarijumu i ne znate ko baca kamenje na vas, to ume da bude zabrinjavajuće”, rekla je 53-godišnja Viverova. “Ne znate da li je to neko ko sedi u maminom podrumu na Floridi ili naoružani beli rasista koji vas mrzi i živi jedan blok dalje.”
Kada se povukla iz trke, King je prokomentarisao da je izmislila pretnje. “Želeo sam #KimViver u trci – ne van”, tvitovao je. “Demokrate su je izbacile iz trke – ne R. Pretnje smrću se najverovatnije nisu dogodile, već su fabrikovane.”
Emili Elisvort (31), republikanka iz Jute, kaže da kada je tražila od partijskih delegata da je podrže u trci za državni senat ove godine, jedan kolega ju je saterivao u ugao na više događaja i desetak puta joj je slao poruke na Fejsbuku. Tek kada je deaktivirala nalog, on je prestao.
Poruke nisu bile seksualno eksplicitne, ali su učinile da oseća da je “on zaista želeo ličniju vezu i da nije mogao da prihvati granice koje je postavila”.
Morgan Zigers (21), republikanka koja je u trci za skupštinu Njujorka, kaže da je nazivaju “GOP stepfordskom suprugom” i da često mora da briše vulgarne komentare sa svoje Fejsbuk strane. Loren Andervud (31), kandidat demokrata za Predstavnički dom u Ilinoju, prisetila se da je, dok je bila u poseti jednom pristalici, lokalni republikanac svratio i da je bio šokiran kada je saznao da se ona kandiduje protiv njegovog prijatelja u Kongresu.
“Zabacio je ramena, isprsio se i nagnuo ka meni kao da će da jurne na mene što imam drskosti da se kandidujem”, rekla je Andervudova i dodala da joj je u odbranu priskočio njen pristalica.
Zlostavljanje nije ništa novo za žene u politici ili bilo gde drugde – i muškarci su suočeni sa njim, naročito Afroamerikanci ili Jevreji. Ali za žene, nasilje je sveprisutno i često seksualne prirode i postalo je vidljivo u ovom izbornom krugu, delom zbog toga što se toliko žena kandiduje, a delom zbog toga što sve više njih priča o svojim iskustvima.
Učesnice WomenWin-a, foruma koji su u junu organizovale demokratske kandidatkinje u Teksasu, kažu da su tako pronašle razumevanje i osećaj drugarstva.
“Boraveći u prostoriji sa svim tim ženama sa kojima delim istu brigu osetila sam se normalnije”, rekla je Samanta Karilo Filds, 31-godišnja kandidatkinja za Predstavnički dom u Teksasu, aludirajući ne samo na bezbednost već i na druge oblike mizoginije tokom kampanje. “Bilo je zaista lepo dobiti tu potvrdu.”
Na snimku iz 2017. godine Ženskog medija centra, izabrane zvaničnice opisivale su svoja iskustva u okviru kampanje “NameItChangeIt” koja poziva žene da progovore o zlostavljanju. A žene su sad spremnije to da rade nego pre nekoliko godina.
Kada se Rebeka Tompson, demokrata, kandidovala za mičigenski Predstavnički dom 2014, stranci su je pratili kući sa događaja i polako i neprestano se vozili ispred njene kuće. U jednom trenutku neko joj je obio auto. Do kraja kampanje spavala je u partnerovoj kući jer se bojala da ostane sama, ispričala je.
“Osećala sam se ugroženo tokom cele kampanje”, rekla je Tompsonova (35). “Gotovo da je bio u pitanju psihološki rat, kao da su pokušavali da me izlude. Sve vreme sam se osećala kao da sam na ivici.” Ali tada nije želela da priča o tome. “Rekla sam sebi da moram to da istrpim. Da se to dogodilo sada, verujem da bih se osetila snažnom da progovorim o tome.”
Pa čak i sada neke kandidatkinje koje su intervjuisane prvo su kazale da nisu bile zlostavljane, ali onda, kada su im pokazani primeri poput pretećih poruka na društvenim medijima, rekle su da su ipak iskusile slične stvari. Kao i mnoge u #MeToo pokretu, i ove kandidatkinje su smatrale da je određen nivo mizoginije očekivan, pa nisu obraćale pažnju.
“Postalo je toliko normalno, te stvari koje ljudi govore”, rekla je Mia Vitaker, 27-godišnja kandidatkinja demokrata za Gradsku skupštinu Oklanda, Kalifornija. “To što sam crnkinja i što postojim u nekim slučajevima je dovoljno da razbesni ljude.”
Drugačija vrsta normalizacije dešava se na drugom kraju spektra, gde je zlostavljanje toliko žestoko i konstantno da nadjačava sposobnost reagovanja.
Kao nezavisni developer video-igara Brijana Vu je 2014. bila meta zlostavljanja tokom GamerGate-a kada su žene u gejmerskoj industriji bile mete zlostavljanja. Sada kandidat demokrata za Kongres u Masačusetsu, Vuova (41) kaže da su pretnje smrću i silovanjem postale toliko rutinske da je gotovo prestala da se potresa zbog njih. Čak i kada su joj razbijali prozore i bacali razne predmete kroz njih. Čak i kada su vandalizovali automobil njenog supruga. Čak i kada su joj poslali paparaci slike nje u njenom domu.
“Često ih pogledam i pomislim kako bi trebalo nešto da osetim. Znam da bi trebalo da budem uplašena, besna ili pod stresom. A došla sam do trenutka kada nisam ništa osećala”, rekla je ona. “Kao da je strah mišić koji je prenapregnut i ne može više ništa da radi u mom telu.”
Mnoge žene kažu da je odbijanje da ih zastraše da bi ćutale pitanje principa. Druge kažu da su njihovi politički ideali, jednostavno, mnogo važniji.
Brijana Vu i druge konstantno podstiču potencijalne kandidatkinje da ne odustanu. Zigersova kaže da je zbog toga obrisala seksističke komentare na Fejsbuku.
“Mnogo žena obraća pažnju na moju stranicu. Važno mi je da pokažemo dobar dijalog o raznim pitanjima i da ne uplašimo žene toliko da se ne kandiduju”, rekla je ona.
A neke žene na zlostavljanje gledaju kao na prepreku koju moraju da prevaziđu, ako žele da promene sistem koji takve stvari podstiče.
“Vlada se i dalje sastoji mahom od muškaraca koji nikada nisu iskusili seksualno zlostavljanje, dok previše žena ima iskustva sa tim stvarima”, kaže Andervudova. “Mislim da je to prilika. Prilika da se ovo popravi i spreči da se događa u budućnosti.”
