I to ne kafa/fejs tužibaba. Jer sporovi se ne rešavaju ni na kafi, a ni na fejsu. Tamo se rešavaju samo sporovi tamo i nastali.
Prostora za pritužbe ima u onim djelatnostima koje su uslužne i koje su tu zbog mene, a ne ja zbog njih. A to su bolnice, autoprevoznici, javne institucije, ugostiteljski objekti, banke, trgovine…
Važno je žaliti se na nešto što smatraš ili znaš da treba biti drugačije. Naravno, da bi se žalila na nešto ili nekoga, uz razdvajanje osobe od postupka, što je vrlo teško, moraš prvo znati kako bi nešto trebalo da se uradi. A to zahteva dobru informiranost i upućenost.
Ako na autobusu stoji nalepnica da isti ima wc, onda ja očekujem da mogu tokom vožnje neometano da obavljam nužde u navedenom wc-u. Jer sam možda upravo na temelju te nalepnice i kupila kartu za baš tu vožnju baš tim autobusom. Možda sam baš platila da mogu da pišam dok sam u busu. Jer, eto, imam problema sa bešikom i treba mi da češće visim u wc-u. I onda u toj situaciji je nedopustivo da mi vozač kaže da ne može da otvori wc. Šta mi preostaje osim da se žalim odmah iz busa? Tu treba paziti da se odvoji postupak od osobe. Ja se ne žalim na njega kao osobu, jer niti ga poznajem, a niti je on tu da meni bude dobar kao osoba, nego se ja žalim na jedan njegov postupak koji se tiče činjenice da mi nije otvorio wc, a autobus je označen kao autobus sa wc-om. A onda neka on to vidi sa svojim poslodavcem, dalje me se ne tiče. I nisam to uradila zato što nekoga mrzim, ne. Nisam u autobusu da bih se s nekim volela, nego sam to uradila zato što želim da se to više ne događa, prvenstveno meni, a onda i drugima. A vreme kasnije pokaže da li je tužakanje bilo uspešno.
Važno je obratiti se službi koja se bavi pritužbama. I biti krajnje ljubazna i objektivna. I pismena. Niko te neće shvatiti ozbiljno ako si nepismena. Ako ne znaš napisati prigovor, zamoli nekoga za pomoć. I čuvaj kopiju napisanoga.
Prepoznaj i osvesti svoju ulogu i odigraj je. Samo tako možeš očekivati da se stvari menjaju.
Moraš znati da ako nešto ne prijaviš ili prijaviš samo usmeno, to se nije desilo.
Ukoliko ti je neko pravo ugroženo ili ukinuto, a ne reaguješ na to na pravi način, znači da se slažeš s tim. Jebiga. Tako je.
Ljudi iz mnogih razloga ćute i trpe. Ili kroz kafenisanje kritikuju sistem. To se tako ne radi. Jer nema efekta. Nema korekcije. Nema ni pokušaja da se stvari isprave. A nema ni učenja onih koji su pogrešili. Nema napretka.
Često se boje, strah ih zakoči. Često znaju da su doživjeli neku nepravdu, ali ne da im se upuštati u tužakanje. Često ne veruju u sistem i ne veruju u poboljšanje situacije. I onda kad imamo takvih na hiljade, šta da očekujemo, nego upravo to – pasivu i prepuštanje i ‘kafa-tužakanje’. I kilometarske statuse na fejsu o tome kako se desilo to i to. Bla-bla-truć-truć. Puj-pik, ne važi se!
Koliko je važno žaliti se na greške, isto toliko je važno i pohvaliti postupke koje smatraš da treba pohvaliti. Nemoj podrazumevati stvari, daj svoje mišljenje o tome. I odluči se na korak prema posloženijem društvu. Treba vremena, ali je moguće.
A na šta se ti žališ, ali onako kako treba?