Spavali su mirno, njih dvoje na krevetu a pas pored njenih nogu, na podu. Njena kosa je bila glavna u krevetu, prosuta po beloj jastučnici.
On je pažljivo ustao, obukao se, popio čašu vode i krenuo ka vratima, na trčanje. Pas je ga je gledao, pa je ustao i krenuo za njim. On je otvorio vrata, okrenuo se i malo je gledao kako spava. Ona je otvorila oči, sagledala situaciju i rekla mu – Voli me opet.
Na trenutak je pomislio da treba da se vrati u krevet, ali ona je zatvorila oči i nastavila da spava, pa je izašao, s psom. Trčali su između njiva, po prašnjavom putu. Kiša dugo nije padala, zemlja je bila suva.
Pas je trčkarao napred i nazad i povremeno ulazio u nepregledna polja soje, pa se vraćao. On je pokušavao da misli samo na svoje korake i disanje, ali čuo je samo tri reči koje se ponavljaju. Svaki korak levom nogom govorio je – voli me, a desnom – opet. To se ponavljalo sve vreme dok je trčao, a kad bi zastao, prestajalo bi.
Mnogo puta tog jutra čuo je tu rečenicu. U jednom trenutku, rečenica je prestala da ima kraj i početak, pretvorila se u zvuk sa njenim likom, sa slikom njene glave malo iznad jastuka, u sobi na tavanu, pod difuznim svetlom iz krovnog prozora, kao u snu. Trčao je u toj slici, do kraja prašnjavog prolaza između njiva, pa se istim putem vratio.
Pas ga je čekao ispred stepeništa. Popeli su se zajedno i ušli u sobu. Ona je stajala pored kreveta i vezivala kosu. Pas je otišao da pije vodu a ona je rekla – Sanjala sam te. Nešto si mi ponavljao, kao ludak, ono tvoje, samo jedno te isto. Probudila sam se od toga. – Pitao je šta je ponavljao. – Rekla je – Nemam pojma, ne mogu da se setim – i otišla u kupatilo.
On je prvo seo pored psa koji je ležao, pa je onda legao pored njega, tačno na mesto gde ona drži papuče dok spava. Ona je izašla iz kupatila s četkicom za zube u desnoj ruci i rekla – Voli me opet, to si mi ponavljao. Voli me opet. Šta to uopšte znači?
Nemam pojma – rekao je.
