Vjerujem, pomisliće mnogi šta sad tu jedna bakica ima da priča o vježbanju ili, još prije, da drži aerobik, ali Danica svojim višedecenijskim aktivnim radom na polju rekreacije itekako ima šta da kaže o tome.
Dana, kako je svi poznaju, aerobikom se bavi 48 godina. Kao dijete je u svom rodnom Vrbasu igrala rukomet i bavila se trčanjem, jer drugih mogućnosti za bavljenje sportom nije ni bilo. Srednju medicinsku školu je završila u Novom Sadu, a radni vijek provela u bolnici u Vrbasu, kao laborant. Po odlasku u penziju, 2006. godine, nastavila je da se bavi istim poslom u jednoj novosadskoj laboratoriji koja je otvorena u njenom mjestu, gdje i danas radi. Bila je, kaže, srećno udana, ali je njen suprug, koji je najviše podržavao u svemu što je radila, preminuo prije 13 godina.
“Podržavao me je, samo da budem zdrava i zadovoljna. Divno smo živeli”, govori.
Izrodili su troje djece – kćerku i dva sina, a Dana ima i troje unučića. Oni su joj danas najveća podrška. A rekreacija – pa sve je počelo poodavno, iz zdravstvenih razloga, da bi vremenom preraslo u stil života.
“Prvo, sportski sam tip i to jako volim, a imala sam srčane smetnje i lekar u Beogradu mi je savetovao, kao lek, fizičku aktivnost i to se pokazalo kao najbolje rešenje. Odmah sam počela sa vežbama, suprug bi čuvao decu dok se ja vratim. Od tada nikada nisam imala srčane tegobe i shvatila sam da mi je to vazduh koji dišem”, govori Dana za Lola magazin.
Ubrzo je shvatila da bi svoju ljubav prema vježbanju mogla da podijeli sa drugima, tako što će ih motivisati da budu aktivni i zdravije žive. Odlučila je da sve to radi besplatno, i onda je, vremenom, dobila drugu porodicu, sve te žene koje su dolazile da vježbaju zajedno, šireći pozitivnu energiju. U međuvremenu su je obučavali profesori sa beogradskog DIF-a, pa je dobila i sertifikat da može da drži vježbe, a stekla je i diplomu operativnog instruktora fitnesa.
“Počela sam u prostoru Sportskog centra, bilo mi je dovoljno da imam besplatan prostor, a uvek je bilo razumevanja oko dodele termina za časove i sve besplatno, tako sam i ja odlučila da radim besplatno, na zadovoljstvo svih. Divan je osećaj kad usrećih oko 100 žena, kojima je ovo možda jedini izlazak, odnosno ventil. To me zaista čini srećnom”, naglašava ona i dodaje da zdravlje nema cijenu, ali ni zadovoljstvokad znaš da radiš nešto dobro za druge.
To joj je, govori, davalo snagu da prebrodi mnoge teške trenutke koje život neminovno nosi. Ali je izrodilo i mnoge lijepe momente.
“Pomagalo mi je da amortizujem sve što se dešavalo van sale za vježbanje i da odatle uvek izađem kao pobednik – vedra i nasmejana. Družim se sa svojim devojkama, kako ih od milja zovem, i tako se i ja osećam”, ističe Dana, koja već dvije decenije, dva puta sedmično, rekreaciju o svom trošku drži i u selu Kucura, nadomak Vrbasa, gdje, kako kaže, takođe vlada divna atmosfera.
Nikada nije izostala sa treninga, pa ni kad je slomila ruku i nosila gips ili imala temperaturu.
“Moje djevojke me vole, a i ja njih. Sve smo kao rod, podržavamo se i volimo. Dobitnica sam Oktobarske nagrade 2011. godine, najvećeg priznanja u Vrbasu za zaslužne građane Vrbasa. Djevojke, među kojima su one od 15-ak i one starije od 70 godina, su mi zvale ‘Sve za ljubav’ i to je bilo iznenađenje za 40 godina bavljenja rekreacijom”, govori Dana.
Rekreacijom će se, kaže, baviti do kraja života, jer kako ističe kroz smijeh, ne planira da ostari.
