Praktična Lola

Postoji (l)i život posle depresije

Stručnjaci razmatraju različite tipove depresije, od blage do teže, do “endogene”, retkog, gotovo parališućeg očaja.

Redakcija

Izvor: Benedikt Kari - NYT / Nedeljnik

Foto: Lightspring / Shutterstock.com

Pre jedne generacije na depresiju se gledalo kao na neželjenog gosta: sumorno prisustvo koje je moglo da se pojavi kao posledica gubitka i koje je teško odlazilo. Ljudi koje je progonila mogli su da kažu „malo sam depresivan posle očeve smrti“ a da ne brinu da će postati hronično bolesni.

Danas se na ovo stanje gleda kao na mračnije i trajnije, na čudovište iz podruma odlučno da preuzme psihu.

Stručnjaci razmatraju različite tipove depresije, od blage do teže, do “endogene”, retkog, gotovo parališućeg očaja. Sprovedeno je na stotine studija u potrazi za markerima koji bi mogli da predvide depresiju i identifikuju najbolji put oporavka.

Lečenje je ipak u najvećoj meri proces pokušaja i grešaka. Lek koji pomaže jednoj osobi može da pogorša stanje kod druge. Isto važi i za razgovor sa terapeutima.

Ako imate dijagnozu depresije, jedna od glavnih stvari koje želite da znate jeste kolike su vam šanse da vam se život vrati u normalu“, kaže Džonatan Rotenberg, profesor psihologije sa Univerziteta Južna Florida. “Pretpostavili biste da imamo odgovor na to pitanje. Mislim da je sramota što nemamo.”

U nedavnom radu objavljenom u žurnalu Perspektive psihologije, dr Rotenberg i njegove kolege navode da su se, u pokušaju da razumeju kako ljudi sa depresijom mogu da se oporave, naučnici fokusirali na one pogođene depresijom a zanemarili ljude koji su se oporavili od depresije.

Izvor: Shutterstock.com

Iako svi znaju za one koji su se oporavili, oni su toliko zanemareni da se ne zna gotovo ništa o njihovoj demografiji, koliko dobro napreduju i o kolikom broju oporavljenih se zapravo radi.

“Znamo da mnogo ljudi sa bipolarnim poremećajem, na primer – ozbiljnim stanjem koje traje ceo život, dobro napreduje posle tretmana i često imaju i kreativne poslove”, rekla je Šeri Džonson, direktor programa manije na Univerzitetu Kalifornije, Berkli. “Ali ne možemo da predvidimo ko. Zbog toga je veoma važno da imamo te informacije.”

U novom radu, Rotenberg i drugi navode da napore da se sazna koliko se ljudi oporavilo od depresije ometa manjak dokaza. Lečenje tipično traje šest do osam nedelja i fokusirano je na smanjenje negativnih simptoma poput osećaja bezvrednosti, umora i samoubilačkih ideja. Ono što se potom dešava – i koji pozitivni događaji se dešavaju i kome – mahom je nepoznato.

“Mislim da je to u redu – da je to dobra ideja – pratiti ljude koji su se posle depresije oporavili i koji duže vreme dobro napreduju”, rekla je dr Nada Stotland, psihijatar Univerzitetskog medicinskog centra Raš u Čikagu. “Ali možda ćemo samo saznati da su to ljudi kojima je od početka bilo lakše.”

U analizi koja će biti objavljena u žurnalu Kliničke psihološke nauke isti tim psihologa napravio je rutinsku procenu broja onih koji su “procvetali” posle depresije na osnovu podataka periodičnog nacionalnog istraživanja u SAD.

Istraživanje je uključilo više od 6.000 ljudi starosti između 25 i 75 godina i više od 500 koji su ispunili kriterijum za depresiju. Oko polovine onih koji su dobili dijagnozu se kasnije oporavilo, što znači da najmanje godinu dana nisu imali simptome. Jedan od pet tih – 10 posto ukupno – napreduje i deset godina kasnije.

Izvor: Shutterstock.com

Taj broj od 10 posto možda deluje razočaravajuće nizak ili ohrabrujuće visok – zavisno od perspektive. Najbolje poređenje je broj ljudi koji su označeni kao oporavljeni ali koji nisu patili od depresije: njih 20 procenata. Idealan pristup bi bio godinama pratiti veću grupu ljudi koji su se oporavili od depresije kako bi se utvrdila razlika između onih koji su se oporavili i onih koji nisu.

Takve studije su skupe, kažu autori, i potrebno je sarađivati sa drugim kliničkim centrima.

Odgovor za oporavak nije jednostavan. Neki koji se oporave kunu se u pilule. Drugi zavise od nedeljnih terapeutskih sesija. Dobri prijatelji i dobri geni igraju ulogu u oporavku. A neki ljudi su razvili i sopstvene metode.

“Ne samo da dajemo ljudima sa depresijom neku vrstu nade, proučavanjem ove grupe, već im dajemo i nešto što mogu da iskoriste”, rekao je dr Rotenberg.

Zasada, kaže dr Nada Stotland, činjenica da depresija može da bude hronična bolest ne znači kraj sveta.

“Nikada to nisam rekla pacijentima. Kažem im da će se najverovatnije oporaviti i mislim da to isto govore i moje kolege”, rekla je ona.

Pročitaj još

Od iste osobe




Najnovije