Kristin Menbaj (Christine Manby) je odlučila da istraži kakvi su Britanci po tom pitanju, ali je u tekstu za “The Independent” iznijela i slučajeve koje svi poznajemo, te pokazala da se svi ljudi mogu pronaći u ovome.
Da li je izvinjavanje prirodna stvar za Britance ili oni ustvari misle nešto potpuno drugačije?
“Iznenađujuće je da mi to jednostavno ne možemo prestati da govorimo. Kažemo to kada nismo čuli šta nam je neko rekao. Kažemo to kad želimo stati na pretrpan trotoar. Stalno to govorimo”, napisala je Kristin.
Nedavno rađena anketa kompanije “YouGov” je otkrila da se Britanci izvinjavaju 50% češće od Amerikanaca. Približili su im se jedino Japanci. Neki ljudi u Britaniji riječ “izvini” izgovore po 20 puta dnevno.
“Da li nam je zaista žao? Očito zbog načina na koji koristimo riječ ‘izvini’ u engleskom jeziku nama ustvari uopšte nije žao. Kad nekoga ne čujemo ustvari mislimo ‘reci to ponovo’”, naglasila je Kristin.
Kad “izvini” znači toliko stvari kako da zvuči iskreno kad treba? Kako da se na pravi način izvinite?
U istoriji čovječanstva je mnogo izvinjenja koja su pošla lošim putem. Riječ “izvinjenje” potiče od grčke riječi “apologia” što znači “odbrana”. Platon je u svom eseju “Apologia” opisao kako je filozof Sokrat reagovao na optužbe za bogohuljenje i korumpiranje mladih Atinjana. Sokratovo izvinjenje nije dobro prošlo. On je na kraju osuđen na smrt ispijanjem otrova.
Bil Klinton (Bill Clinton) se izvinio američkom narodu zbog afere sa Monikom Levinski (Monica Lewinsky). U izvinjavajućem obraćanju iz Bijele kuće 17. avgusta 1998. godine Klinton je rekao: „Imao sam vezu sa gospođicom Levinski koja nije bila prikladna. Ustvari, bila je pogrešna… Obmanuo sam ljude, uključujući i moju ženu. Duboko žalim zbog toga“.
Riječi su bile ispravne, ali ton kojim ih je Klinton izgovorio je naveo mnoge Amerikance da povjeruju da mu uopšte nije žao. Tog ljeta je morao nekoliko puta da ponovi tu poruku komentarišući cijeli proces sa “izvini”.
“Izvini” ne vraća stvari već ih gura naprijed. Premošćuje prazninu. To je ponuda i poklon.
Kada je riječ o lošim izvinjenjima, Klinton je ništa u poređenju sa naftnim gigantom „Chevron“. Kada je 2014. godine eksplodirao jedan od izvora „Chevrona“ u Pensilvaniji jedna osoba je poginula, druga je povrijeđena, a mnogobrojni ljudi su se morali suočiti sa ekološkim požarom koji je buktio četiri dana. Kompanija se izvinila tako što je pogođenima poslala poklon bonove za picu i bezalkoholno piće!
Šta je dobro izvinjenje? Prema istraživanju Roja Levičkog (Roy Lewicki), profesora na Univerzitetu u Ohaju, savršeno izvinjenje ima šest komponenti.
Prva je najvažnije izražavanje žaljenja, nakon kojeg slijedi objašnjenje, prihvatanje odgovornosti, „deklaracija pokajanja“, ponuda da se popravi učinjena šteta i, konačno, direktna molba za oproštaj.
Mark Cukerberg (Mark Zuckeberg), osnivač i direktor Facebooka je očito uzeo u obzir Levičkovo istraživanje kada se izvinjavao zbog skandala Cambridge Analytica. Kako bi njegovo izvinjenje bilo javno uzeo je cijelu stranicu oglasa u mnogobrojnim britanskim novinama.
„Možda ste čuli za kviz – aplikaciju koju je napravio univerzitetski istraživač zbog koje su 2014. godine procurili Facebook podaci o milion ljudi. To je bila povreda povjerenja i žao mi je što nismo tada više učinili. Sada idemo korak po korak kako bismo se pobrinuli za to da se to više ne ponovi“, pisalo je u oglasu.
No, da li je Cukerbergovo izvinjenje bilo sve što je izgledalo? Komentatori na društvenim mrežama to nazivaju „šupljim“. Anabel Lukin (Anabelle Lukin), vanredna profesorica lingvistike na Univerzitetu „Macquarie“ u Sidneju je otišla i dalje i razjasnila te izvinjavajuće izjave.
Kada je Cukerberg rekao „Izvinite. Ja sam osnovao Facebook, ja ga vodim i ja sam odgovoran za ono što se ovdje dešava“, Anabel nije čula kajanje.
U tekstu za “The Conversation” Anabel je izjavila sljedeće: “Ustvari, Cukerberg je iskoristio divan lingvistički trik, gramatičku opciju koja se naziva ‘srednjim glasom’ na što ne biste smjeli pasti. U gramatici srednjeg glasa događaj je konstruisan kao da se desio sopstvenim tokom”.
“Niko nije odgovoran zato što se to desilo… Cukerberg kaže da je on odgovoran za ono ‘što se dešava’. Ali, ‘što se dešava’ kao i izraz ‘sranja se dešavaju’ čini da izgleda da se stvari dešavaju bez toga da neko, poput Cukerberga, nešto ustvari uradi”.
Izvinjenje dato sa poniznošću i humorom često prolazi, a to je dokazao i Hju Grant (Hugh Grant). Nakon što su ga 1995. godine na Sanset Bulevaru uhapsili u društvu prostitutke Divajn Braun (Divine Brown) činilo se da je njegova karijara omiljenog britanskog romantičnog heroja završena. Njegova veza sa glumicom Liz Harli (Liz Hurley) je definitivno biti gotova.
Međutim, Hju se uspio izvući savršenim izvinjenjem u emisiji “Jay Leno’s Tonight Show”. Kada ga je Leno pitano zašto je rizikovao da sve odbaci, on mu je odgovorio: “Pa, nije lako. Ljudi mi daju mnogo ideja o tome… Znate, bio sam pod pritiskom, bio sam premoren, i takve stvari… Bio sam usamljen, kao dijete sam pao niz stepenice ili štagod. No, mislim da bi bilo zaista glupo da se krijem iza nečega takvog. Mislim da znate u životu šta je dobro uraditi, a šta nije. Ja sam učinio lošu stvar i to je to”, izjavio je Hju.
I izvukao se. Liz je ostala s njim još pet godina. I dalje su prijatelji, a on je i kum njenom sinu. Za to vrijeme, Hju je snimio još nekoliko ljubavnih filmova koji su bili hitovi kao što je “Love Actually” (“Ustvari ljubav”).
Ipak, i dalje je rizik reći “izvini”. Australijski pisac Kreg Silvaj (Craig Silvey) o tome lijepo govori u svom romanu “Jasper Jones”.
“’Izvini’ znači da ostajete otvoreni, da zagrlite ili ismijavate ili se osvetite. ‘Izvini’ je pitanje koje moli za oproštaj zato što se metronom dobrog srca neće smiriti dok ne postavi stvari kako bi trebalo da budu”.
“To je poklon koji ne košta ništa, a znači sve. Možda nije ni loše što ga tako često nudimo”, zaključila je Kristin.
