Vedrana Rudan se oglasila na svom blogu i izvinila se Mariji Kilibardi, nakon što su je mnogi ljudi osudili zbog reči koje je uputila voditeljki u emisiji.
„Za one koji ne znaju, ima li takvih, bila sam u Beogradu da promovišem knjigu. Ne znam na kojim sve televizijama nisam bila. Svi su moji nastupi odjeknuli jer su tabloidi i portali ludi za vađenjem rečenica iz konteksta i bombastičnim naslovima. Odjeknuo je i „sukob“ moje omiljene „voditeljke“ i mene.
Na portalima je to bila svađa, samo nas dve znamo kako se dobro zabavljamo. Dok ovo pišem umirem od smeha, to mi se ne dešava često, prisećam se svog gostovanja u emisiji Marije Kilibarde. Kako se emisija zove? Guglajte.
Za one koji ne znaju kako izgleda nastup na televiziji, evo, kratko. Šofer te doveze do zgrade. Tamo te čeka ili ne čeka osoba koja te otprati u „šminkernicu“. U „šminkernici“ rade žene koje znaju sve i imaju mišljenje o svemu. Govori bi mu bili kraći, nastupi ređi, teme zanimljivije i životnije“, napisala je Vedrana.
“Vraćam se Mariji Kilibardi. Kad sam našminkana ušla u studio, prema meni je krenula žena visoka dva metra, malo sam i rekla. Prelepa. Raširila je ruke, učinilo mi se da ću nestati u zagrljaju vetrenjače. Uz širok osmeh mi je priznala, priznale su i sve ostale “voditeljke” kod kojih sam bila, knjigu nije pročitala, ali neke rečenice ipak jeste. Posebno joj je bila zanimljiva priča o ženama koje često turaju prst “tamo” ne bi li na vršku prsta videle krv.
Razigrana Kilibarda na svom prstu očekuje suprotno, ona želi “dete”. U razgovoru uživo sam joj rekla ono što možete videti na mnogim srpskim portalima, čak i nekim hrvatskim. Izvinjavam joj se zbog ružnih reči, ona zna da je nisam htela namerno uvrediti, bila sam izvan sebe jer je doživljavam kao ćerku koja želi skočiti sa visoke litice u kipuću vodu. Ako skoči i preživi, doživotno će i neuspešno lečiti rane”, napisala je Vedrana i dodala:
“Marija i ja smo se zabavljale, žena poštuje moje “krivo” mišljenje, nemam ja s njom problema, ali imam s modernim trendom koji je zastrašujući. Sve većem broju žena u četrdesetoj “telo vrišti”. Telo hoće dete. Zašto žene u četrdesetoj plus misle da vrisak tela može pobediti fiziologiju?”, piše ona dalje.
“Ljudsko telo nije se mnogo promenilo u nekoliko hiljada godina. Ona koja rodi u četrdesetoj svog će prvoškolca sačekati pred školom na pragu pedesete. Dete će biti na startu života, ona na početku gubljenja snage, ma koliko nam teretane slale drugačiju poruku.
Ljudsko telo ima svoj ritam starenja i tu ubacivanje hormona samo čini ogromnu štetu. Prvorotkinji u četrdesetoj u čitavoj će priči najmanje pomagati partner. Muškarce u pravilu deca ne zanimaju osim kad u dvadesetoj postanu najbolji teniseri, fudbaleri, glumci, glumice, pevači, pevačice, bogate udavače… Muškarce zanimaju drugi muškarci. Za većinu njih Đoković je car, a žena potrošna roba”, piše Rudan.
“Mi kroz život prolazimo krvavo radeći. Služimo sistemu, partneru, roditeljima, a do smrti deci. Sve koje žele biti sluškinje svojoj najvećoj ljubavi, to su uvek deca, u taj bi horor trebale ući čim ranije da bi se u pedesetoj mogle, neke, bar malo opustiti. Deca su za svaku ženu jezivo mučenje s povremenim, minijaturnim trenucima “sreće”. To znamo sve mi koje ih imamo ma koliko lagale o tome.
Koji jezivi z****. Želiš decu jer o njima ništa ne znaš, kad saznaš već si na lomači koja se ne gasi decenija. Marija Kilibarda me nakon emisije veselo otpratila do taksija, u emisji sam joj rekla da imam mačku Pepicu koju volim, zato mi je rekla: “Pozdravite Pipicu”.
U mom kraju “pipica” ima sasvim drugo značenje, ipak, nisam pitala Mariju misli li na moju “pipicu” ili Pepinu “pipicu”. Pozdravila sam Pepicu. Moje “pipice” setim se samo na ginekološkom stolu”, zaključila je Vedrana Rudan u svom blogu.
Preuzeto sa: nova.rs
