Suzan joj je stigla za 18. rođendan, a biće padobranac na njenom medenom mesecu nekoliko godina kasnije, prokrijumčarena ispod ćilima u kraljevskoj kočiji posle venčanja sa princom Filipom.
„Uvek sam strahovala da ću je izgubiti”, napisala je ožalošćena Kraljica, „ali sam zahvalna što je njena patnja bila toliko milosrdno kratka.”
Da je Suzan ugrizla kraljevskog navijača satova i mladog stražara u palati ušlo je u zvanične spise, iako njen epitaf izostavlja takve nesmotrenosti.
Sahranjena je na groblju kućnih ljubimaca u Sandringemu, koji je osnovala slavno posvećeno ožalošćena kraljica Viktorija.
Bio je to kraj jednog psa vrste velški korgi pembrok, ali ne i za Njeno veličanstvo, koja je tek počinjala.
U narednih šest decenija, ona će biti vlasnica više od 30 Suzaninih potomaka, svojeručno stvorivši masovno tržište za ovog zakržljalog velškog stočarskog psa, i slučajno izumeti dorgija uz pomoć zaljubljenog jazavičara princeze Margaret Pipkina.
Zašto baš korgiji?
Odgovor, sa kojim bi svaki roditelj lako mogao da se poistoveti, jeste da su neki prijatelji imali jednog takvog 1933. godine, kad je princeza Elizabeta imala samo sedam godina, pa ga je i ona poželela.
Korgiji pembrok su bili uobičajen prizor u Velsu, ali prilično novi u Engleskoj. Vojvoda od Jorka, Elizabetin otac, obratio se cenjenoj uzgajivačici Telmi Grej koja je porodici donela tri štenca iz njene uzgajivačnice Rozavel u Sariju da odaberu.
Odlučili su se za malog korgija zvanično nazvanog Rozavel Golden Igl, zato što je bio jedini sa malim patrljkom od repa kojim je mahao – a oni su želeli da znaju kad je pas zadovoljan.
Ali štene je postalo poznato kao Duki, navodno nakon što je osoblje uzgajivačnice čulo da će njegov vlasnik biti vojvoda od Jorka (the Duke) i nadimak se zapatio.
Duki se užasno ponašao, nekontrolisano grizući kurire i posetioce – ali to nije sprečilo da novinska fotografija Elizabete i malog tiranina osvoji javnost i proslavi korgi pembroka.
Drugo štene, Ledi Džejn, stiglo je od istog uzgajivača nekoliko godina kasnije.
Za Božić 1936. godine, desio se kraljevski PR prevrat u obliku sladunjave dečje knjige – Naša princeza i njeni psi – koja je predstavila Jorkove i njihove ljubimce kao „jednu veoma humanu porodicu”.
Knjiga, prepuna slika pasa i porodičnih vrednosti, ušla je u prodaju svega nekoliko dana pre nego što je Vojvodin stariji brat abdicirao, pretvorivši ga u novog kralja.
Bakingemska palata izuzetno je ćutljiva po pitanju bilo čega što ima veze sa Kraljičinim psima zato što se oni doživljavaju kao „privatna stvar”.
Ali očigledno je da se kraljevska porodica u vrlo ranoj fazi prigrlila omekšavajući efekat pravilno tempiranog korgija.
Statistika Kluba uzgajivača pasa pokazuje očigledan skok u broju registracije korgija 1936. godine, i još jedan 1944, godine kad je princeza Elizabeta dobila Suzan.
Pored nje korgiji su delovali poželjno, a pored njih ona je delovala toplo.
„Ljudi – uzgajivači – pokušavali su da namire tržište psom koji je odjednom postao veoma popularan. To je efekat 101 dalmatinca”, ističe Kijara Farel, direktorka biblioteke i zbirki Kluba uzgajivača pasa.
„Vidite to i na primeru reklamiranja – npr. stari engleski pas ovčar na reklami Duluksa iz sedamdesetih i osamdesetih”, dodaje ona.
Isto tako, imate štene Andreksa, remek-delo marketinga koje je trajalo pola veka.
Daleko od kamera, princeza Elizabeta i Suzan bili su nerazdvojni. Na to dodajte kraljevsku svest o važnosti loze i ne iznenađuje da se ona obratila Telmi, koja joj je obezbedila njene štence iz detinjstva, tražeći od nje da nađe Suzan njenog para.
Rozavel Laki Strajk bio je pas određen za taj posao, i on je osnovao lozu vindzor korgi pembroka koje se nastavila narednih 14 generacija.
Baš kao što su bili Kraljičini obožavani ljubimci, korgiji su bili i veza sa njenim ocem i nekim bezbrižnijim vremenima.
Svako štene posle Suzan bilo je način da se sačuva deo tog nasleđa i podsetnik da život i dinastije idu dalje.
I dok je njen muž princ Filip provodio čitav život kaskajući malo iza svoje žene, korgiji su trčkarali ispred nje – uživajući u slobodi koja je bila uskraćena samoj Kraljici.
Priča se da je princeza Dajana skovala izraz „pokretni tepih” da bi opisala gomilu pasa koji su uvek išli ispred nje. Ali sama Kraljica zove ih „devojčice” i „dečaci”.
Tokom svih godina njenog uzgoja, nije prodala nijedno štene. Svi su ostajali sa njom, ili su bili poklanjani uzgajivačima, rodbini ili prijateljima.
Korgiji moraju da idu svuda gde ide Kraljica – od palate do palate.
To podrazumeva vožnju helikopterima, vozovima i limuzinama. Za Božić u Sandrigamu, svi dobiju svoju čarapu za poklone koju im napuni sama Kraljica.
Bakingemska palata ima 775 soba, ali korgiji spavaju u Kraljičinom privatnom apartmanu.
Kao što je kraljevska biografkinja Peni Džunor napisala u svojoj knjizi Svi kraljičini korgiji: „Postoji specijalna prostorija za korgije gde su izdignute pletene korpe sa ušivenim jastucima da bi ih zaštitili od promaje.”
Njihovo svakodnevno šetanje bio je deo njene redovne rutine sve dok poslednjih meseci nije počela da ima problema sa pokretljivošću.
A proteklih godina, nije volela ništa više nego da sakupi čopor na postarijem posedu u Voksholu, stavi maramu na glavu i poveze ih u vožnju.
Život običnog psa ne uključuje hiljade jutara zemlje po kojima on može da trči ili izdašne obroke – spremljene u kraljevskim kuhinjama – koji se sastoje od odreska, pilećih grudi, povrća i pirinča.
Ali Džunor smatra da su na neki način korgiji pružili Kraljici dragocenu tačku dodira sa svima drugima.
Ona piše: „Psi i konji su njena strast i ona se sa njima, i sa ljudima koji dele tu strast, istinski opušta. Konji su bogataška igra, ali psi nisu. Oni su sjajni u izjednačavanju ljudi, privlače ljude iz svih sfera života i, tokom godina, Kraljica je razvila čvrsta i iskrena prijateljstva sa mnogim od njenih kolega ljubitelja pasa.”
U nekim slučajevima, kad bi joj umrli najmiliji, ona bi usvajala njihove pse. Tu spadaju tri korgija Kraljice majke 2002. godine, i još jedan – Visper – koji je pripadao njenom bivšem glavnom čuvaru lovišta u Vindzoru, Bilu Fernviku, i njegovoj supruzi Nensi.
Ova potonja bila je draga prijateljica koja je pomagala Kraljici u uzgoju korgija pet decenija i jedna od retkih ljudi čiji su pozivi bili uvek prosleđivani bez obzira ne sve.
Džunor primećuje da Kraljica, „u suštini veoma stidljiva žena” od koje se očekuje da govori u poverenju sa nepoznatim osobama, koristi pse da ublaži vlastitu nelagodu.
„Njena porodica to naziva ‘psećim mehanizmom’ […] Ako situacija postane prekomplikovana, ona će ponekad bukvalno samo izaći i povesti pse sa sobom. Priča se da su princu Endrjuu bile potrebne tri nedelje da se probije od pasa kako bi saopštio majci da je njegov brak sa Sarom Ferguson u krizi”, piše ona.
Kraljica takođe koristi pse da bi opustila ljude oko sebe.
Ratni hirurg doktor Dejvid Not opisao je kako mu je ona pomogla da preživi ručak u Bakingemskoj palati nakon što se upravo vratio iz Alepa, u ratom zahvaćenoj Siriji, i nije mogao da progovori zbog post-traumatskog stresnog poremećaja (PTSP).
Kraljica je predosetila da nešto nije u redu i rekla: „Dozvolite da vam pomognem”, a zatim zatražila da joj dovedu njene korgije, ispričao je doktor Not.
„Odjednom su dvorjani doveli korgije i korgiji su se zavukli pod sto.”
Kraljica je otvorila konzervu keksa.
„I tako smo 20 minuta za ručkom Kraljica i ja hranili pse. Ona je to uradila zato što je znala da sam prošao tešku traumu.”
Između 1933. i 2018. godine, Kraljica je uvek u vlasništvu imala najmanje jednog korgija – ali uglavnom ih je bilo više.
Princ Filip, koji nikad nije delio ljubav svoje žene prema ovoj vrsti, navodno je mogao da se čuje kako se žali: „Prokleti psi! Zašto moraš da ih imaš toliko?”
A potom su tu bili i dorgiji – isprva rezultat tajne veze između jazavičara princeze Margaret po imenu Pipkin i korgija po imenu Tajni iz sedamdesetih.
Kraljici i princezi Margareti se toliko dopao rezultat da su ponovo uparili svoje pse i tokom godina je rođeno desetak štenaca dorgija.
Izgled im je varirao – uši nekih od njih su stajale uspravno, kao kod korgija, dok su kod drugih bile oklembešene. Ali svi su imali duge repove i bili su manji od korgija sa pedigreom.
Kad je kraljevski fotograf pitao kako funkcioniše dinamika između njih imajući u vidu razliku u visini između korgija i jazavičara, Kraljica je odgovorila: „Vrlo je prosto. Imamo malu ciglu.”
Kraljica je poslednjih godina dobijala štenad na poklon, a prema intervjuu sa Anđelom Keli, Kraljičinom garderoberkom i ličnom asistentkinjom, izgleda da joj sada društvo prave dva mlada korgija, Mjuik i Sendi.
U februaru je fotografisana i sa svojim dorgijem Kendi.
Program uzgoja u kraljevskom domaćinstvu, međutim, u međuvremenu je obustavljen. Priča se da Kraljica nije spremna da za sobom ostavi mlade pse kad umre. Ako monarhija zna nešto, onda je to da nam svima dođe naše vreme.
Njeno veličanstvo sada ima 96 godina, što znači da postoje milioni ljudi dovoljno starih da budu vlasnici pasa koji su je videli samo kao sedokosu baku i prabaku.
Kao posledica toga, korgiji se doživljavaju kao pseća vrsta starijih ljudi.
Njihova popularnost dostigla je vrhunac šezdesetih sa registracijom skoro 9.000 novih štenaca, dok je javnost bila raznežena slikama Kraljice sa svojom mladom porodicom i psima.
Ali, pogotovo od poznih devedesetih, došlo je do pada, a 2014. godine bila je njihova annus horribilis.
Sa svega 274 nove registracije, pembrokovi su ušli u kategoriju „ugrožene domaće vrste” u Velikoj Britaniji.
Ali onda je došao Netfliks i spas u obliku serije Kruna, čija je prva sezona 2016. godine vratila vreme unazad na sam početak Kraljičine vladavine.
U saosećajnom tumačenju Kler Foj, čija je slojevita izvedba uključila mnoštvo izražajnih načina da se izgovori reč: „oh…”, mladolika Kraljica često je bila okružena čoporom korgija, baš kao i Olivija Kolman, koja ju je nasledila u toj ulozi.
Foj je izjavila za Veniti fer kako su psi na snimanju bili podmićivani poslasticama i da su posebno voleli sir, zapitavši se: „Počnete da se brinete da će doživeti srčani udar kad im ga dajete. Ovi korgiji su puni sira do balčaka – oni jedu čitavu kocku čedara svaki dan. To je strašno.”
Brojke su se vratile – registracija štenaca korgija skočila je za 16 odsto 2017. godine nakon emitovane prve sezone, i 47 odsto 2018. godine, posle druge sezone. I nije za to bila zaslužna samo Kruna.
Skeč sa Džejmsom Bondom i Kraljicom sa njena tri kraljevska korgija na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara 2012. godine takođe se postarao da se oni umile javnoj svesti.
Čak i Bridžerton – Netfliksova izuzetno popularna serija o Regentskom periodu – ubacila je istorijski nemoguće korgije u drugu sezonu.
Ocene kolega glumaca bile su „neće ni da mrdne šapom ako ne dobije poslasticu”, ali publika ga je zato obožavala.
Društvene mreže su takođe bile ključne za renesansu korgija, kao što to Kris Ikval, vlasnik TikTok zvezda Hemija i Olivije, vrlo dobro zna.
Kris (34) je lansirao viralnu senzaciju sasvim slučajno u aprilu 2020. godine, sa snimkom svog korgija Olivije kako laje na usisivač.
„Snimak je imao 250.000 pregleda za manje od 20 minuta”, priseća se on.
Dve godine i sedam miliona pratilaca kasnije, snimio je više od 700 govornih skečeva sa korgijima.
Među njima je i stalna šala o ratu pasa sa „zmajem” (njihov smrtni neprijatelj gutač prašine), a pridružila im se i kompanija za proizvodnju usisivača da bi sponzorisala sadržaj.
Upitan šta je to kod korgija što toliko osvaja ljude, on je odgovorio: „ Ima nečeg vrlo jedinstvenog u vezi sa korgijima – to je prosto pas za kog morate da navijate.”
„Oni su najbolji čuvari stoke koje ste ikad videli! Ali ako samo bacite letimičan pogled na njih, zapitaćete se, je li ovo pas ili je to vekna hleba? Ima nečeg vrlo ljupkog u njima.”
Kijara Farel iz Kluba uzgajivača pasa slaže se da je anatomija korgija ključna za njihovu privlačnost.
„Jedna od stvari je da ljudi vole veliko uvo – to je nešto na šta uvek možete da računate ako pravite meku igračku. Oni su špicevi, imaju špicaste njuške, što ističe njihovu sličnost sa lisicama. Izgledaju opasno, ali slatko.”
Ikval doživljava Kraljicu kao „pionirku ove vrste”, koju opisuje kao predimenzionirani krompir, dodavši: „Imao sam njih dvoje, Hemi i Oliviju svega, koliko… sedam godina? Dakle, uraditi to 10 puta iznova i iznova naprosto je fascinantno. Mi smo veliki ljubitelji Kraljice. Ako ste ljubitelji korgija, vi ste neposredni ili posredni ljubitelji i nje.”
„U parku za pse to je prva stvar koju će vam reći svaki slučajni prolaznik: ‘Oh, znaš ih, to su Kraljičini psi!'”