Prvi put pišem obraćajući se muškarcima.
Obraćam vam se pitanjima.
Odgovore ne tražim.
Nađite ih sami i odgovorite sami sebi, ne meni. Ja bez njih mogu i ne trebaju mi.
Možda ni vama ne trebaju. Baš me briga. Moje je da pitam.
Sve što pišem, pišem na temelju onoga što sam svojim ušima čula. Ništa rekla-kazala.
Zašto biraš za ženu nju, a potajno hoćeš mene? Ja nemam dodirnih tačaka s njom. Nikakvih.
Zašto za javno, familiju i fejs biraš nju koja je novinsko izdanje lepote, a u 4 hotelska zida želiš mene koja nisam ta vrsta izglednosti?
Zašto šetaš nju sa guzičicom kao dva pasuljčića, a meni stenješ nad mojim dupetom koje je 3 puta veće od nje cele?
Zašto si mi onomad rekao da ti je ona žena, a ja sam ti za uživanje? Možda je stvarno do definicije ‘žene’? Svako ima svoju – i definiciju i ženu?
Zašto ženiš nju koja ima bangljave prste na nogama, a pritom obožavaš stopala i mrziš to što ona ima takve prste, pa onda dođeš kod mene zadovoljiti tu svoju stranu i još te pritom grize savest i još mi to sve i kažeš?
Zašto mene puštaš na ulici da idem ispred tebe kako bi mi gledao u dupe, a pored tebe ona sa izvajanim i istreniranim dupetom?
Zašto dok sisaš pivo sa drugarima za stolom do mog klimaš glavom na njihove komentare kako je ta i ta prepička, kad pouzdano znam i za tebe i za tog koji je to izgovorio – da vas to uopšte ne zanima? Provereno znam.
Zašto njoj glumiš dominantnu budaletinu, a kod mene hoćeš da te izlemam k'o vola?
Zašto joj ne smeš priznati da obožavaš piss?
Zašto ti je kiseo osmeh na svim slikama? Veruj, vidi se.
Zašto mi se nakon nekoliko meseci javljaš i govoriš kako i koliko si me željan? Tek kasnije sam skužila da je to javljanje bilo na dan tvog venčanja.
Zašto ja znam da si biseksualan, a ona, izabranica tvoja, to ne zna? S njom ćeš provesti život, sa mnom nećeš. Možda baš zato ni ne zna?
Zašto kad god se vidimo – na fejs staviš neku novu fotku na kojoj ste ti, ona i klinci? Uvek baš taj dan kad se vidimo. Šta pereš? I zašto?
Zašto si se valjao sa mnom po krevetu dok je ona bila u – rađaoni? Ja znam zašto sam se ja s tobom valjala.
Kako to da imaš fejs samo za mene i kako to da mi odgovoriš kad god ti se javim?
Zašto si pre par godina namerno ostavio svoj telefon dostupan njoj u trenutku kad je stigla sporna poruka? Nisi imao muda reći joj da prekidaš, pa si je pustio da sama otkrije da imaš tu neku drugu i da ona tebe ostavi, a onda meni, koja nisam ta druga, ispričaš sve u detalje?
Zašto mi namiguješ i maziš me po glavi dok pričaš s njom na telefon i govoriš kako si baš krenuo na spavanje, jer na teveu nema ništa, sastanak je super prošao i da ljubi klince?
Zašto na ulici mi se uglom usne nasmiješ, ali se ne pozdravimo? Takav je dogovor.
Drugi ipak pozdravi, službeno, znamo se iz osnovne.
Zašto si sa mnom na Skypeu dok čuvaš decu, a ona radi?
Meni ne lažeš, jer nemaš zašto. Ništa ne gubiš i ništa ne dobijaš, odnos nam je čist, bez vaganja i kalkulacija. Nemamo zajedničko prezime, nekretnine, pokretnine, decu i kredite. Dakle, nema mesta lažima.
Da li je sve ovo samo pitanje balansa?
Da li si možda nemonogaman?
Stidiš li se svojih izbora?
Stidiš li se onoga što jesi?
Zašto misliš da treba da ispunjavaš nečija očekivanja i da li su ti ta očekivanja uopšte jasno izgovorena?
Biraš li nešto što smatraš da je lakše probavljivo?
Zašto se hraniš time što ti prijatelji zavide na ‘ribi’?
Da li je stvarno jedna za pokazivanje, a druga za uživanje? Pokazivanje kome? I zašto?
Zar je zaista toliko važno šta-će-ko-reći?
Jesi li, ustvari, pravi ti – onaj u 4 moja zida ili onaj na slikama? Ili nešto treće, neki miks?
Imaš li strah od toga da ćeš biti ismijan i/ili neprihvaćen?
Da li ta što ti se šunja po kući i nije za uživanje, nego za decu, kredit i da ne okončaš sam?
Bojiš li se samoće?
Koliko lica imaš?
I dokle to tako ide? Ima li rok trajanja?
