Može vam se učiniti potpuno bezazlenim.
“Ismevanje na internetu? Ništa strašno. Izboriće se sa tim. Ma, neka i ne obraća pažnju”, možda ćete pomisliti, a onda nas realnost na najsuroviji način podseti da to jednostavno nije istina.
Pre pet godina devojčica iz Bosne pokušala je da se ubije jer su je ismevali na Jutjubu.
Nije bezazleno. Digitalno nasilje, u koje spada i ismevanje, važan je društveni problem sa potencijalno kobnim posledicama i na njega nisu imuni ni odrasli, dok su deca koja odrastaju u svetu nikada jačih društvenih platformi, naročito osetljiva na verbalno zlostavljanje.
“Devojčica iz Bosne (12) koja je zbog objavljenih klipova na Jutjubu u poslednje vreme bila predmet ismevanja na društvenim mrežama pokušala je da izvrši samoubistvo”, glasila je vest te 2017 godine, potvrđena “Euroblicu”.
Nakon što je javnost saznala za ovu vest, najnegativnija strana društvenih platformi isplivala je na površinu. Komentari koje čitate na Jutjubu, puni mržnje, osude i ponižavanja, mogu nekoga navesti da sebi oduzme život.
Na taj korak devojčicu koja je tada imala 12 godina, navele su sramne reakcije, koje ih je bilo stotine, a ticale su se njenog snimka pod nazivom “Ostavio me dečko”, koji je privukao pažnju javnosti na internetu pa ga je za kratko vreme pogledalo više desetina hiljada ljudi.
Srećom, naredna vest koja je usledila glasila je: “Zdravstveno stanje devojčice je dobro i ona se nalazi van životne opasnosti”.
Mnogo pitanja pokrenula je ova priča. Zamislite da neko ko ima 12 godina, ko se bori sa svim izazovima koje pubertet nosi (uz napomenu da godine onog ko je predmet vređanja nikada nisu opravdanje, bez obzira na njihov broj), na koga mišljenja drugih i te kako utiču, ko traži potvrdu sebe u rečima tih drugih, objavi svoje mišljenje, svoju intimnu priču i onda čita osuđujuće komentare…
Za njega/nju su te neprimerene reči jedina istina, poistovećuje se sa njima i na njima zasniva mišljenje o sebi. Mislite o tome kada naredni put počnete da kucate na tastaturi. Mislite o tome dok čitate komentare na društvenim mrežama i kanalima.
Svest o tome da digitalno nasilje postoji i da je veoma opasno prvi je korak ka tome da se to nasilje i zaustavi. Zbog toga su portal Žena rs i UNICEF pokrenuli kampanju STOP HEJTU NA NETU.
Trenutak je da internet postane bezbedno mesto, a da digitalna kultura zaista i zaživi.
– Kada su deca informisana, angažovana i osnažena veštinama koje su im potrebne da bezbedno koriste internet, to je prva kritična linija odbrane u njihovoj zaštiti. To zahteva usklađeno i hitno delovanje roditelja i staratelja, školskih vlasti, kompanija za digitalnu tehnologiju, provajdera, pružalaca socijalnih usluga i vlada.
UNICEF želi da sarađuje sa širokim spektrom partnera koji su voljni da iskoriste svoje resurse, uticaj i stručnost kako bi se odupreli digitalnim rizicima. Drago nam je da kampanju STOP hejtu na netu podržavaju mobilni operateri i internet provajderi: Yettel, MTS, SBB, Ringier Srbija i Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu koji je osnovalo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija – izjavila je Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.
Našoj kampanji pridružile su se brojne poznate ličnosti među kojima su i pevačice Tijana Bogićević i Ana Stanić koje su nam otkrile kako su se izborile sa hejtom na internetu.
Sa internet nasiljem suočile su se i glumice Milica Milša Isaković i pevačica Zoe Kida. O njihovim iskustvima čitajte u rubrici STOP HEJTU NA NETU.
Vreme je da digitalno nasilje prestane.
Preuzeto sa: zena.blic.rs
