U 2020. u Srbiji je nestalo 1147 dece od kojih je pronađeno 1103. 2021. godine prijavljen je nestanak 1287 dece, od kojih je pronađeno 1274, što znači da 13 porodica još uvek traga za svojim najvoljenijima.
Centar za nestalu i zlostavljanu decu, na čelu sa Igorom Jurićem, od 2015. godine zalaže se za uvođenje Amber Alerta u Srbiju. Radi se o sistemu širenja i objavljivanja informacija javnosti u specifičnim slučajevima nestale dece, a koji uspešno funkcioniše u mnogim zemljama širom sveta.
Ipak, kao što je nebrojano puta potvrđeno, Srbiji je za donošenje važnih, suštinskih i korenitih promena potrebno značajno više vremena. I borbe. I edukacije. I upornosti. I strpljenja. I urlika. Ali ovog puta čini se da smo ujedinjeniji više nego ikada pre – kampanji #hocemoamberalert do sada se odazvalo preko milion građana.
Upravo ovim povodom, razgovarali smo sa Timeom Kuklom, urednicom portala Centra za nestalu i zlostavljanu decu – o njegovom funkcionisanju, ciljevima, zabludama, ali i poražavajućim statistikama koje samo dodatno alarmiraju na značaj uvođenja Amber Sistema u Srbiji.
Kako tačno funkcioniše Amber Alert sistem?
Nakon što se nestanak dogodi, i bude prijavljen policiji, policija ili Tužilaštvo pokreće sistem i obaveštava javnost putem različitih kanala komunikacije, na primer, prekidanjem televizijskog i radijskog programa, objavljiivanjem vesti o nestanku na digitalnim bilbordima, na ekranima bankomata, slanjem sms ili mms poruke sa detaljima nestanka i opisom deteta…
Na ovaj način bi svaki građanin bio uključen u potragu za nestalim detetom, i tako bi porasla verovatnoća da će neko opaziti dete i javiti policiji.
Širom sveta ovakav način alarmiranja javnosti i potrage za detetom se pokazao kao izuzetno uspešan. Jedan od podataka koji to dokazuje je da je u SAD sistem tokom 2021. godine pokrenut 254 puta, a 252 puta je dete pronađeno.
Šta kažu statistike u Srbiji?
Iako se kriminalne otmice u Srbiji ne dešavaju često, deca ipak nestaju i taj podatak ne sme da prođe neopaženo. Statistika koju smo dobili od Ministarstva unutrašnjih poslova je pokazala da je u toku 2019. godine prijavljen je nestanak 1486 dece, a dogodile su se i dve kriminalne otmice.
U 2020. u Srbiji je nestalo je 1147 dece od kojih je pronađeno 1103. Tokom 2020. godine nije bilo kriminalnih otmica. 2021. godine prijavljen je nestanak 1287 dece, od kojih je pronađeno 1274, što znači da 13 porodica još uvek traga za svojim najvoljenijima. Brojeve koji prikazuju kakvo je stanje bilo tokom 2022. još uvek čekamo od MUP-a.
U 2020. u Srbiji je nestalo 1147 dece od kojih je pronađeno 1103. 2021. godine prijavljen je nestanak 1287 dece, od kojih je pronađeno 1274, što znači da 13 porodica još uvek traga za svojim najvoljenijima.
Koji su nam dalji ciljevi i koraci?
Veoma je važno da se o nestancima govori, da se javnost informiše i ujedini povodom ovako važnog pitanja, kako bi Srbija što pre dobila ovakav sistem, i kako bi se bezbednost dece podigla na viši nivo.
Cilj Centra za nestalu i zlostavljanu decu kada je 11. januara pokrenuo kampanju #hocemoamberalert je bio da, osim da sa svim građanima izvrši pozitivan pritisak na donosioce odluka, da pokaže kako se vest putem digitalnih kanala brzo širi, kada smo svi ujedinjeni.
Dobre vesti su da je Centar za nestalu i zlostavljanu decu je pozvan od strane Ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića da bude u Posebnoj radnoj grupi za uvođenje Amber Alert sistema u Republici Srbiji, što smatramo da je korak u dobrom pravcu.
Uprkos zdravom razumu, brojni mediji pokušali su da obezvredne i diskredituju uvođenje ovog sistema različitim dezinformacijama. Pa koje su to najveće zablude, ali i istine o Amber Alertu?
1. Zabluda broj jedan – sistem će nositi američko ime.
Sistem Amber Alert je dobio naziv po nestaloj devojčici Amber koja je nestala u Americi. Čitav svet ovaj sistem prepoznaje upravo pod tim imenom, ali to ne znači da će se on i u Srbiji tako zvati, jer država bira ime.
2. Zabluda broj dva – strana organizacija će upravljati podacima nestale dece.
Svaki sistem u svakoj pojedinačnoj državi radi potpuno nezavisno, i Alarm ne pokreće nevladina organizacija već policija ili tužilaštvo.
3. Zabluda broj tri – sistem će “spamovati” javnost.
Amber Alert se oglašava u specifičnim slučajevima nestanaka, pod određenim okolnostima i kriterijumima. Svaka država kreira sopstvene kriterijume na osnovu prethodnih iskustava sa nestancima, pa bi tako i naša država kreirala sopstvene kriterijume.
View this post on Instagram
Preuzeto sa: elle.rs
