U osnovnoj me je molila da radim domaće na vreme. A ja bio kampanjac. Ih, koliko me ta navika samo košta.
U srednjoj mi je govorila da se ne vraćam kasno sa treninga. Nisam je slušao pa sam uvek bio pospan prva dva časa sledećeg dana.
Na fakultetu me je molila da ne padnem godinu. A ja pao dve.
Malo kasnije me učila da je najbolja hrana ona koja je se gaji na našem placu. Nisam joj verovao pa danas jedem treću klasu španske boranije iz supermarketa – i to za ogromne pare.
Kada sam odlazio na studije želela je da se jednom vratim. Evo me i danas, posle 31. godine, u tuđini.
Pa me je učila da je porodica najvažnija i da treba da se oženim i imam decu. Oženio se jesam – ali sa poslom pa me maltretiraju kao da imam najneodgovorniju decu sveta.
Mama nije imala fakultet a umela je da od jednog dinara napravi deset, celo moje detinjstvo. Gledam ove moje šefove u firmi pa se mislim da ste išli u školu kod moje mame sada bi nam bilo puno bolje.
Mama takođe, nije išla na kurseve kulinarstva. Ali je bez obzira na to prvak sveta za ove izvikane šefove kuhinja koji svakog puta uspeju da me ostave gladnog kada izađem iz njihovog restorana.
Sada mame više nema. Uvek sam je voleo i od srca poštovao. A zašto je nikada nisam slušao do sada mi nije jasno.
Mada, sve je to ona znala – moja predivna mama.
Pozdrav svima, a posebno mamama celog sveta.
