Život francuske spisateljice Anais Nin bio je krajnje specifičan, ispunjen brojnim kontroverzama i intrigama.
Ono što je zanimljivo u vezi sa njenim jeste da je ostala upamćena po svojim dnevnicima, koje je vodila preko šezdeset godina (od svoje jedanaeste godine do neposredno pred smrt) i objavljivala ih je bez cenzure, piše kultivisise.rs
Zapravo, čitav njen život bio je bez cenzure. Osim dnevnika, čuvena je po erotskim romanima i pripovetkama, boemskom životu u poligamiji i svojim ljubavnicima, među kojima su najpoznatiji pisac Henri Miler i Ranko, Frojdov učenik.
S obzirom na burni slobodoumni život, ne iznenađuje što najpoznatiji citati Anas Nin imaju mahom ljubavnu konotaciju. Zbog tumačenja mnogih od njih, poput čuvenog – „…a ja ću uvek biti devica–prostitutka, perverzni anđeo, dvolična žena, kobna svetica” – Anais Nin postala je muza feministkinja, a obožavana je i u homoseksualnim krugovima.erotska
Ipak, u moru njene erotske proze, zaboravlja se činjenica da je Anais značajan deo svog života posvetila izučavanju psihoanalize i da je napisala brojne eseje i ispisala brojne stranice svojih dnevnika o životu u slobodi i slobodnom, neograničenom umetničkom stvaranju.
Mi vam ovom prilikom predstavljamo neke od njenih manje poznatih citata:
„Pišemo da bismo dvaput osetili život – u datom trenutku i kroz retrospektivu.”
„Dođe taj dan kad rizik od skučenosti u sopstvenoj čauri postane veći nego rizik od cvetanja.”
„Ja život spoznajem lirski, melodijski – u meni su osećanja snažnija od razloga i principa. Žedna sam za čudesnim i ta želja je jedino što može da me nadjača. Sve što ne mogu da preobratim u nešto čudesno, jednostavno napustim. Realnost me ne zadivljuje.
Verujem samo u ekstazu, slobodu, a kada me život prodrma – pobegnem, bilo kuda. Nema više zidova.”
„Mi se ne razvijamo hronološki. Nekad se razvijamo u jednoj dimenziji, a nekad u drugoj – neravnomerno. Relativni smo. Zreli smo u jednom pogledu, detinjasti u drugom. Nas čine slojevi, ćelije, konstelacije. Nije li to predivno?”
„Uloga pisca nije da kaže ono što bismo svi mogli da kažemo, već ono što niko ne ume ili ne sme.”
„Ako ne dišeš kroz pisanje, ako ne plačeš kroz pisanje, ako ne pevaš kroz pisanje – onda nemoj da pišeš. Kultura nema nikakve koristi od toga.”
„Život je proces postajanja, kombinacija stanja kroz koja moramo da prođemo. Ljudi greše kad požele da odaberu stanje u kom će ostati zauvek. Na taj način sami sebi presuđuju smrt.”
„Čovek teži da prepozna samo ono sa čime je upoznat. Funkcija umetnosti je, dakle, da nam promeni percepciju. Zadatak pisca je da uzburka poznate scene tako magično da najednom ugledamo novo značenje u njima.”
„Verujem da čovek piše da bi kreirao za sebe svet u kom može da živi.”
„Nepoznato je bio moj kompas. Nepoznato je bila moja enciklopedija. Nepoznato je bila i ostala moja jedina nauka.”
„Ljudi koji život žive punim plućima nemaju strah od smrti.”
„Poslednja lekcija koju svaki pisac nauči jeste ta da sve može da ga nahrani i nadahne. Rečnik, novootkrivena reč, putovanje, susret, razgovor na ulici, knjiga, nova naučena fraza – apsolutno sve.”
„Bavljenje umetnošću je neka vrsta lebdenja – odvajanja sopstvenog bića od zarobljenosti na zemlji.”
„Kreativna ličnost nikada se neće zadržati u prvom svetu koji otkrije. Ona ne zna za granice i ničemu ne ume da se povinuje.”
„Život je toliko fluidan da nam ostaje samo da se nadamo da smo makar jednom uspeli da ugrabimo svež i čist trenutak uživanja, a da ga pritom nismo uništili.”
Preuzeto sa: stil.kurir.rs
