Nakon sveg tog posla, sklone su da prihvate mrvice pažnje i naklonosti, da pristanu na loš tretman u odnosu, bez obzira na ono što zaslužuju, makar samo zato što se toliko trude.
Žene daju i daju – i ne očekuju mnogo zauzvrat. A izgleda i da ne dobijaju mnogo i da se vrlo često zadovoljavaju minimalnim, a ponekad je jedini standard koji partner ispunjava to da postoji u njihovom životom.
Imaju nekog, nisu same. I to bi trebalo da bude potvrda svih naših vrednosti i napora. Međutim, pristajanje na loš tretman je devalvacija i unižavanje svih naših vrednosti i napora.
View this post on Instagram
Zašto to radimo? Zašto zaboravljamo na sebe, svoje potrebe i zahteve i pristajemo na bilo šta, samo da bismo bile „voljene“? I da, ta ljubav je pod navodnicima i pod znakom pitanja, jer kakva je to ljubav, ako se izražava kroz loš tretman, neodgovornost, nepoštovanje, sebičnost, iskorišćavanje, emotivnu distanciranost, neverstvo?
Kako dospevamo dotle da prihvatamo bilo šta to nam se ponudi, bilo kog, ko hoće da bude sa nama? Kako završimo u neispunjavajućim i nezdravim odnosima, tolerišući loš tretman, ili ga u potpunosti ignorišući, potiskujući nezadovoljstvo, žrtvujući se?
Stručnjaci za odnose beleže dosledne odgovore na ova pitanja. Jednostavno rečeno, prihvatamo mrvice i tolerišemo loš tretman iz straha.
A taj strah se manifestuje na mnogo načina – strah od toga da ne ostanemo same, strah da nećemo pronaći nikog boljeg, strah od nepoznatog, strah od osude društva ako se ne udamo i ne zasnujemo porodicu, strah od stalnog započinjanja iznova…
Raskid odnosa doživljavamo kao neuspeh, čak i onda kada je loš tretman kulminirao toliko da više nismo mogle da ga ignorišemo i kada smo dovedene do toga da izaberemo spasavanje sopstvenog života – da se više uplašimo za sebe, nego što se plašimo svega ostalog.
Ostajemo u vezi dokle god ne doživimo tu vrstu straha (da ćemo se razboleti i umreti, ako ostanemo u praznom i besmislenom odnosu, ili da će nas partner povrediti i životno ugroziti) i iz dana u dan pristajemo na loš tretman, gradeći svoj način života u toksičnoj atmosferi svojih strahova.
A kada raskinemo, uvek se pitam da li smo uradile sve što smo mogle da održimo odnos, kao da je to bio samo naš posao i naša odgovornost (pored svega ostalog što činimo), doživljavamo trenutke kajanja i razmišljamo o tome da li bismo mogle da obnovimo taj odnos i da nekako popravimo stvari.
View this post on Instagram
Živimo u svetu punom parova i to je standard koji ne preispitujemo i bezuslovno želimo da ga dosegnemo. Ako dođe do raskida ili razvoda, ostajemo sami, verujući da smo na dnu, i da je to nešto najgore što nam se do sada desilo. Teško nam je da uvidimo i prihvatimo prednosti samoće, mada se one često promovišu u savremenom svetu.
Teško nam je da shvatimo da smo u samoći na dobrom mestu, u poziciji da napravimo promene i preokrete u svom životu. Možemo da shvatimo šta želimo, da razvijemo ljubav prema sebi i samopoštovanje, da postavimo standarde, uvereni da zaslužujemo najbolje.
Možemo da odlučimo da nikada više ne pristanemo na loš tretman, možemo da steknemo uvide, saznanja i mudrost, koji će nam pomoći da u budućnosti ostvarimo zdravije i ispunjenije veze. Sami sa sobom, nalazimo se pred platnom na kome možemo oslikati skicu novog života, sa novim standardima onoga što želimo i što nećemo prihvatiti u sledećoj vezi.
Možemo da promenimo način razmišljanja i priznamo moć koju imamo nad svojim izborima i odogovornost koju imamo prema sebi i svojoj sreći i dobrobiti. Možemo naučiti da volimo pod sopstvenim uslovima. Možemo izabrati ljubav sa poštovanjem, umesto bilo kog odnosa u koji se možemo upustiti, bežeći od samoće i osećanja neadekvatnosti.
Odbacujući pristajanje na loš tretman, možemo početi bolje da tretiramo i više da vrednujemo sami sebe, možemo shvatiti da je biti sam bolja i povoljnija pozicija, nego biti u lošoj vezi, sa nekim ko nam pruža tako malo.
Teško je pomiriti se sa „propalim investicijama“ i odbaciti sve što smo radile i ulagale u odnose u kojima nismo bile cenjene, voljene, zadovoljene, ali što duže ostajemo u takvim odnosima, naši resursi se sve više smanjuju.
Nemojte ostajati gladni ljubavi, poštovanja i pažnje, kad ih možete pružiti sebi i možete pronaći partnera koji će vas tretirati onako kako vi tretirate sebe – jer to ste i do sada radili.
Preuzeto sa: wannabemagazine.com
