Popravim za 3 minuta, ništa stvarno, plovak se zaglavio, očas posla riješeno. Izađem i kažem evo ga mama, ne curi sad, i onda čujem dooobro mi poznatu, NIKAD SE TI UDATI NEĆEŠ KAD TI I VODOKOTLIĆ SAMA POPRAVLJAŠ.
Znate šta ne smeta meni to što se ja i možda neću udati, ako bude biće, smeta mi dupli standard, smeta mi što mi temeljite vaspitanje na jednom pa očekujete da se ponašam suprotno. Živimo na Balkanu, moja majka me evo dvadeset i kusur godna zove sine ali joj smeta baš taj šrafciger i taj vodokotlić. Uz oca sam naučila da popravim sve, dobro osim struje, oko tog se ne čačka, naučila sam da budem samostalna, jesam pa šta. Naučila sam da ne zavisim ni od kog, ni na koji način. Uče nas samostalnosti cijeli naš život pa nam u odraslom dobu forsiraju bespomoćnost, jer to tako treba, gdje se još vidi da žena majstoriše po kući. Mene nauče sve a traže da ne pokažem ništa, ne ide gospodo.
Zaboravite podnevlje, zaboravite Balkan, zaboravite ustaljeno i zaboravite rodne uloge. Neću da se pravim bespomoćna, kad to nisam.
Popravljam sve i česmu i odvod odčepim, i kad curi zamijenim i vatru naložim i drvo složim pa i taj nesrećni vodokotlić opravim. Nisam nježni cvjetić i ne otpadaju mi latice od teže kese iz marketa. Isto tako ni muške osobe ne gube testosteron šireći veš ili brišući prašinu, provjereno ne, znam ponešto o tim hormonima. Ne kažem ja neko to ne nauči niti uradi ikad.
Rođena mi sestra nikad pipnula alat nije, i i to je u redu. Stvarno jeste. Ali i dalje ne vidim po čemu je njena udaja izvjesnija od moje. Ajde stavimo i tu udaju na stranu, da li sam ja manje vrijedna ljubavi? Šta kao svaka opravka 5 poena manje? Radim ja još svašta, bavim se mnogim, raznoraznim stvarima, ali one očigledno ne mogu da ponište učinak ovog gore navedenog.
Neoprostivo je znam što prije nego operem suđe privrnem česmu da mi ne šiklja voda na sve strane. Znam, znam, treba da zovem, kukam i naričem jer mi POBOGU CURI ČESMA KAKO SUĐE DA OPEREM, JA OKO TOGA NE ZNAM NIŠTA A I NOKAT ĆU DA SLOMIM! Iskreno jeste ikad pokušale? Vjerovatno ne, i ja vas ne krivim. Ili niste naučene ili ste jednostavno naučene da to nije u vašem domenu zanimanja. I da, ne lome se nokti od toga, svih deset poprilično dugih i dalje imam. Nije lijepo nametnuti nekome da i uradi bilo šta navedeno, nije za moranje, postoje majstori. Ali da vam kažem tek nije lijepo da meni spustite vrijednost jer ću to da uradim. Nikad nisam znala da će mi nova naučena stvar zapravo škoditi, i uticati na to da se osjećam manje kao žena.
Zapravo ovaj vodokotlić je metafora za sve poslove koje žene rade, a klasifikovani su ovdje kod nas kao muški. Da se izrazim u slengu, kad se ponašaš ravno njima i pariraš im postaješ BRAT a sve manje ostaješ žena. Popravljala sam, popravljam i popravljaću. Kome smeta, neka ne gleda. Ko me voli voljeće me i sa šrafcigerom i sa varjačom i sa ružom u ruci. A znate šta, ja ću i dalje da se osjećam kao jaka i ženstvena žena.
