I to je ono što vas može šokirati – kako te žene, bez ustručavanja promovišu nešto tako osetljivo i lično, nešto što nije…
A šta zamrzavanje jajnih ćelija nije? Uobičajeno? Normalno? Javno?
Znate kako stvari postaju uobičajene, normalne i javne? Obrnutim redom. Tako što prvo postanu javne. Neko poznat, neko hrabar, neko sa nešto uticaja u određenim krugovima javnosti počne da govori o nečemu ličnom – o borbi sa depresijom i anksioznošću, o odlascima kod terapeuta, autoimunoj bolesti, vantelesnoj oplodnji, diskriminaciji, seksualnom uznemiravanju, menopauzi…
Sve su to teme koje su normalizovane u poslednjih dvadesetak godina, o kojima se ranije malo (ili nimalo) govorilo, a tiču se problema sa kojima se ljudi (a naročito žene) već veoma dugo suočavaju.
U savremenom svetu tako stvari funkcionišu – potrebno je da progovori neko čiji glas ima težinu i daleko se čuje, a onda se drugi glasovi jednake težine pridružuju i otvaraju se kanali komunikacije i prezentacije.
Savremeno zapadno društvo je kapitalističko i senzacionalističko, a dobra strana trgovine i marketinga koji eksploatišu emocije i lično iskustvo, jeste normalizacija tabu-tema.
Kad se time bavi Opra, glasovi njenih gostiju dobijaju na već postojećoj težini, senzacija je maksimalna, profit takođe, ali ko misli o tome, dok uzdiše i briše suze, jer ga je priča lično pogodila, jer se neko najzad usudio da kaže istinu (ličnu i sirovu) o određenim stvarima.
Influenseri rade istu stvar, sa manjim senzacionalističkim efektom, ali sa velikim odjekom – umrežena javnost brzo prepoznaje sadržaje koji su osetljivi, lični, specifični, a koji se bave onim što je za mnoge osetljivo, lično i specifično pitanje.
Zamrzavanje jajnih ćelija nije izmišljeno juče. Postoji od osamdesetih godina prošlog veka i dugo se smatralo kontroverznim i eksperimentalnim postupkom, koji je 2012. u SAD odobren ženama koje primaju terapiju protiv kancera, koja može da utiče na njihovu plodnost. Dve godine kasnije, pojavila su se uverljiva istraživanja o efiksanosti i bezbednosti ovog postupka, i zamrzavanje jajnih ćelija je dozvoljeno i ostalim ženama.
Dvadestak godina kasnije – ukucajte „zamrzavanje jajnih ćelija“ u pretraživač i sve će vam biti jasno. Čak i kod nas, ova procedura se izvodi na najsavremeniji način u privatnim klinikama (po određenoj ceni), a odobrena je i parovima koji pokušavaju vantelesnu oplodnju, u cilju čuvanja reproduktivnog materijala za kasnije pokušaje (o trošku države).
Dakle, medicina je odavno prepoznala svrhu zamrzavanja jajnih ćelija, a sada je, izgleda, vreme da napravimo korak dalje i razmotrimo realnu potrebu savremenih žena za čuvanjem reproduktivnog materijala. A ona, realno, postoji.
U savremenom svetu, žene se sve kasnije odlučuju na rađanje i svesne su da godine igraju ulogu i da mogu osujetiti njihovo (kasno) majčinstvo i u krioprezervaciji jajnih ćelija vide moguće osiguranje kasnijeg majčinstva. A kako i zašto mi to znamo?
Jer influenserke, koje ovako razmišljaju, prate i prikazuju svoje horomnske pripreme, govore o svojim osećanjima i zamrzavaju svoje jajne ćelije, praktično, pred očima javnosti. Da li to rade jer su hrabre, ili jer su influenserke? I jedno i drugo.
Da li su klinike za veštačku oplodnju prepoznale način da dođu do ciljne grupe i svoju marketinšku strategiju osnažile saradnjom sa influenserkama? Verovatno da.
Da li imate nešto da prigovorite ovom spoju kapitalizma i senzacionalizma? Odnosno, kako se to razlikuje od Opre?
Možda ste, zahvaljujući sadržajima sa Instagrama počeli da razmišljate o svom statusu i ličnim problemima na drugačiji način, možda razmišljate o godinama i majčinstvu i možda zamrzavanje jajnih ćelija počinje da vam deluje kao dobra ideja. Osiguranje za budućnost. Mada niko ne kaže da vam ovaj postupak garantuje reprodukciju – to je samo mogućnost za budućnost – za vreme kada mogućnosti postanu ograničene.
Influenseri (koji sarađuju sa klinikama za plodnost) utiču na to da se proces zamrzavanja jajnih ćelija destigmatizuje, oni prate i prikazuju čitav postupak (koji je veoma kompleksan), od primanja dnevnih hormonskih injekcija, preko ultrazvučnih pregleda kojima se prati razvoj folikula, do poremećaja u dnevnoj rutini, raspoloženju i društvenom životu.
U SAD se intenziviranje zamrzavanja jajnih ćelija ozbiljno prati i komentariše – vrše se istraživanja, upoređuju podaci (procedura je porasla za 40 posto tokom pandemije), pišu se studije – antropolog Marcia Inhorn („Majčinstvo na ledu: jaz u parenju i zašto žene zamrzavaju jajne ćelije“) otkrila je da jedna osoba u društvenom krugu obično pokreće trend – ponekad se nekoliko prijateljica odlučuje zajedno na ovu proceduru.
U SAD postoji komunikacija između žena i međusobni uticaj, a žene ističu da ginekolozi obično govre o kontracepciji, a da nikada ne pokreću razgovor o plodnosti. I tu nastaje praznina koju društveni mediji popunjavaju, tu preuzimaju influenserke koje se odlučuju na zamrzavanje jajnih ćelija – bilo da su pronašle finansijske olakšice, sarađujući sa nekom klinikom, ili se u ovo upuštaju samostalno, autentičnost se ne dovodi u pitanje. One to rade. One prolaze kroz hormonsku terapiju i razne neprijatnosti (povećanje težine, depresivne epizode, emocionalni i fizički stres) i prenose vam svoj doživljaj.
Kritičari komentarišu da je promocija zamrzavanja jajnih ćelija kod određene klinike diskutabilna i da Instagram feminizam može da zavara. Istraživanja pokazuju da ogromna većina žena do sada nije iskoristila svoje zamrznute svoje jajne ćelije, da postoji oko 40 posto šanse da će zamrznute jajne ćelije biti funkcionalne i dovesti do rođenja deteta, da je ta šansa veća za žene koje zamrznu jajne ćelije pre 38. godine (51 posto), a ako zamrznu više od 20 jajnih ćelija, šanse se povećavaju na 70 odsto.
Uprkos činjenici da zamrzavanje jajnih ćelija ne garantuje trudnoću, žene koje su se odlučile za to, zadovoljne su, jer su sebi povećale mogućnost za reprodukciju, u svetu koji diktira način života koji tu mogućnost sve više smanjuje. I spremne su da javno govore o tome.
Preuzeto sa: wannabemagazine.com
